Pesma nad pesmama (1. glava)

Pisac: Solomon
Mesto pisanja: Jerusalim
Pisanje završeno: oko 1010. pre n. e.

  1. Solomonova pesma nad pesmama:
  2. „Kad bi me samo poljubio poljupcima usana svojih! Jer ljubav je tvoja bolja od mladog vina.
  3. Divan je miris ulja tvojih. Ime je tvoje kao ulje što se izliva. Zato te devojke vole.
  4. Vodi me sa sobom, bežimo! Kralj me je doveo u odaje svoje! Radujmo se i veselimo se zajedno! Pričajmo o ljubavi tvojoj više nego o mladom vinu! S pravom te vole.
  5. Pocrnela sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske – crna kao šatori kedarski, lepa kao šatorska platna Solomonova.
  6. Ne gledajte me što sam pocrnela, što me je sunce ogrejalo. Sinovi majke moje naljutili su se na mene. Dali su mi da čuvam vinograde, a svoj vinograd nisam čuvala.
  7. Reci mi, ti koga voli duša moja, gde stado paseš, gde ti stado počiva u podne? Zašto da budem u tugu zavijena među stadima drugova tvojih?
  8. Ako sama ne znaš, o najlepša među ženama, pođi tragom stada i pasi jariće svoje kraj šatora pastirskih!
  9. Uporedio bih te, voljena moja, s vrancem svojim upregnutim u kola faraonova.
  10. Lepi su obrazi tvoji okićeni pletenicama, lep je vrat tvoj s ogrlicom nanizanom.
  11. Napravićemo ti venčiće od zlata sa ukrasima srebrnim.
  12. Dok je kralj za stolom svojim, nard* moj miriše.

    * Nard = mirisni izdanci odoljena, valerijane.

  13. Meni je dragi moj kao kesica smirne, među dojkama mojim on će prenoćiti.
  14. Meni je dragi moj kao grozd kane u vinogradima En Gedija.
  15. Kako si lepa, voljena moja! Kako si samo lepa! Oči su ti kao u golubice.“
  16. „Kako si lep, dragi moj, i kako si mio! Lišće je postelja naša.
  17. Kedrovi su grede kuće naše divne, a smreke su grede krova našeg.“