Pisac: Isaija
Mesto pisanja: Jerusalim
Pisanje završeno: oko 696. pre n. e.
Obuhvata vreme: 757-696. pre n. e.
Vizija Isaije,* Amozovog sina, o Judi i Jerusalimu, koju je imao u danima Judinih kraljeva Ozije, Jotama, Ahaza i Jezekije:
* „Isaija“ (Ješajahu ili Ješaja na hebrejskom) znači „spasenje Gospodnje“.
„Čujte nebesa, slušaj zemljo, jer Gospod govori: ‘Sinove sam odgajio i podigao, ali oni su se pobunili protiv mene.
Bik poznaje svog vlasnika i magarac jasle svog gospodara, a Izrael mene ne poznaje, moj narod postupa nerazumno.
Teško grešnom narodu, narodu ogrezlom u prestupima, zločinačkom rodu, pokvarenim sinovima! Ostavili su Gospoda, prezreli su Svetog Boga Izraelovog, leđa su mu okrenuli.
Gde da vas još udarim, kad se sve više bunite? Cela je glava bolesna, celo je srce iznemoglo.
Od glave do pete nema na telu zdravog mesta. Ozlede i modrice i otvorene rane – nisu očišćene ni zavijene niti su uljem ublažene.
Zemlja vam je u pustoš pretvorena, gradovi su vam vatrom spaljeni, tuđinci vam njive pred očima izjedaju, pustoš je kao kad haraju tuđinci.
Kćer cionska ostala je kao koliba u vinogradu, kao baraka u polju krastavaca, kao opkoljen grad.
Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, bili bismo slični Gomoru.
Čujte Gospodnju reč, okrutni vladari sodomski. Poslušaj zakon Boga našeg, narode gomorski.
‘Šta će mi mnoštvo vaših žrtava?,’ kaže Gospod. ‘Sit sam ovnujskih žrtava paljenica i sala od ugojenih životinja. Ne marim za krv junaca, jaganjaca i jaraca.
Kada dolazite da se pokažete pred mojim licem, ko to traži od vas, ko traži da gazite moja dvorišta?
Ne donosite više bezvredne prinose od žita! Kâd mi je odvratan. Držite mladine i Šabate, sazivate zborove – a ja ne podnosim kad se na svečanim zborovima okupljate, pa onda vračate.
Vaše mladine i svečanosti mrzi moja duša. Breme su mi postale, umorio sam se od njih.
Kada širite svoje ruke, zatvaram oči pred vama. Mnoge molitve izgovarate, ali ja ih ne slušam, jer su vam ruke pune krvi.
Operite se, očistite se, uklonite zloću svojih dela od mojih očiju, prestanite zlo činiti.
Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ukoravajte tlačitelja, pravdu dajte siročetu, branite pravo udovice.
Dođite, molim vas, da ispravimo stvari,’ kaže Gospod. ‘Ako vaši gresi budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao grimiz, postaće kao vuna.
Ako se odazovete i poslušate, ješćete dobra ove zemlje.
Ali ako se opirete i budete buntovni, mač će vas proždreti.’ To su reči iz Gospodnjih usta.“
Verni grad postao je bludnica! Bio je pun pravde, pravednost je u njemu prebivala, a sada su u njemu ubice.
Tvoje srebro postalo je troska. Tvoje piće je pomešano s vodom.
Tvoji su knezovi tvrdoglavi i s lopovima druguju. Vole mito i za darovima trče. Siročetu pravdu ne daju, udovičinu parnicu ne prihvataju.
Zato ovako govori Gospod, Gospod nad vojskama, Izraelov Silni Bog: „Ah, rešiću se svojih protivnika i osvetiću se svojim neprijateljima.
Okrenuću svoju ruku na tebe i pomoću ceđi odstraniću tvoju trosku i ukloniću svu tvoju nečistotu.
Opet ću ti kao nekada postaviti sudije i savetnike kao na početku. Onda će te zvati Grad pravednosti, Verni grad.
Cion će pravdom biti otkupljen i pravednošću obnovljeni oni koji se u njega vrate.
Propast buntovnika i grešnika doći će u isti čas, izginuće oni koji Gospoda ostavljaju.
Postideće se svi koji čeznu za velikim drvećem za kojim i vi čeznete. Posramićete se vrtova koje ste odabrali.
Jer ćete biti kao veliko drvo kome lišće vene i kao vrt u kome nema vode.
Jak čovek postaće poput kučine, a plod njegovog rada poput iskre; vatra će ih oboje u isti čas progutati i niko je neće ugasiti.“
