- Čujte me, ostrva, slušajte, daleki narodi. Gospod me je pozvao dok sam bio u majčinoj utrobi. Pre nego što me je majka rodila, spomenuo je moje ime.
- Učinio je da moja usta budu kao oštar mač. Zaklonio me je u senci svoje ruke. Učinio je da budem naoštrena strela. Sakrio me je u svom tobolcu.
- I rekao mi je: ‘Ti si moj sluga, Izraele, na tebi ću pokazati svoju lepotu.’
- A ja sam rekao: ‘Uzalud sam se trudio. Nizašta i u prazno trošio sam svoju snagu. Gospod je taj koji mi sudi, i Bog je taj koji mi daje platu.’
- A sada mi Gospod, onaj koji me je još u majčinoj utrobi oblikovao da mu budem sluga, govori da mu dovedem nazad Jakova, da bi se Izrael skupio k njemu. Ja ću se proslaviti u Gospodnjim očima, moj Bog biće moja snaga.
- Rekao je: ‘Malo je to što si moj sluga koji će podići Jakovljeva plemena i obnoviti sačuvane od Izraela; postaviću te i za svetlost narodima, da bi bio moje spasenje do kraja zemlje.’
- Ovako Gospod, Izraelov Otkupitelj, Sveti Bog njegov, kaže onome koga duboko preziru, koji je odvratan narodu i koji je sluga vladarima: ‘Zbog onoga što će videti, ustaće kraljevi i knezovi, i pokloniće se, zbog Gospoda, koji je veran, zbog Svetog Boga Izraelovog, koji te je izabrao.’
- Ovako kaže Gospod: ‘U vreme svoje milosti uslišio sam te, u dan spasenja pomogao sam ti. Čuvao sam te da bih te postavio za savez narodu, da se obnovi zemlja, da se ponovo podele opustela nasledstva,
- da se zatvorenicima kaže: ‘Izađite!,’ a onima koji su u tami: ‘Pokažite se!’ Oni će pored puteva pašu nalaziti, i pašnjaci će im biti na svim utabanim stazama.
- Neće biti ni gladni ni žedni, neće ih mučiti žega ni sunce, jer će ih voditi onaj koji ima milosti prema njima, on će ih voditi na izvore vode.
- Sve svoje gore pretvoriću u puteve, i puteve ću svoje izdignuti.
- Gle, jedni će doći izdaleka, jedni sa severa i sa zapada, a jedni iz zemlje Sinim.
- Kličite nebesa, raduj se zemljo. Veselite se, gore, i kličite radosno. Jer je Gospod utešio svoj narod, smilovao se svojim nevoljnicima.
- Cion je govorio: ‘Gospod me je ostavio, Gospod me je zaboravio.’
- Može li žena zaboraviti dete koje je dojila i ne smilovati se sinu utrobe svoje? A ako bi ga ona i zaboravila, ja tebe neću zaboraviti.
- Gle, urezao sam te na svojim dlanovima. Tvoje su mi zidine stalno pred očima.
- Žure se tvoji sinovi. Oni koji te ruše i pustoše otići će od tebe.
- Podigni oči i pogledaj unaokolo. Svi su se oni skupili i dolaze k tebi. ‘Tako ja bio živ,’ govori Gospod, ‘svima ćeš se njima okititi kao nakitom i ukrasićeš se njima kao nevesta.
- Iako su tvoja naselja opljačkana i opustošena, i iako ti je zemlja u ruševinama, u tebi je već sada toliko stanovnika da je pretesno za stanovanje – jer su daleko oni koji su te proždirali –
- a ipak će sve više sinova dolaziti k tebi, koja si bila bez dece i na tvoje će uši govoriti: ‘Tesno nam je ovo mesto. Pomerite se da se i mi nastanimo.’
- A ti ćeš reći u svom srcu: ‘Ko je njihov otac? Jer ja sam žena bez dece i neplodna, prognana i zatvorena. Ko ih je podigao? Eto, ostala sam sama, a gde su oni bili?’
- Ovako kaže Gospod Jehova: Evo, podignuću ruku svoju k narodima, i k plemenima ću podignuti zastavu svoju, i doneće sinove tvoje u naručju, i kćeri tvoje na ramenima će se nositi.
- Kraljevi će biti tvoji hranitelji, a njihove kneginje biće ti dadilje. Klanjaće ti se licem do zemlje i lizaće prašinu s tvojih nogu. Tada ćeš znati da sam ja Gospod i da se neće postideti oni koji se u mene uzdaju.’
- Mogu li se od silnika oteti oni koje je on oteo, mogu li zarobljenici pobeći od tlačitelja?
- Ali ovako kaže Gospod: ‘Od silnika će se oteti njegovi zarobljenici, pobeći će od nasilnika oni koje je oteo. Ja ću se suprotstaviti onome ko se tebi suprotstavlja, i ja ću tvoje sinove spasti.
- Učiniću da oni koji te muče jedu svoje meso i da se svojom krvlju opijaju kao vinom. Tada će svi ljudi znati da sam ja, Gospod, tvoj Spasitelj i tvoj Otkupitelj, Jakovljev Silni Bog.’“
