- „O, kad bi nebesa razderao i sišao, da se gore zatresu pred tobom,
- - kao kad vatra zapali suvo granje i učini da voda provri – da se tvoje ime obznani tvojim protivnicima i da pred tobom zadrhte svi narodi.
- Dok si činio zastrašujuća dela kojima se nismo nadali, sišao si i pred tobom su se zatresle gore.
- Od davnina nije se čulo, niti se slušalo, niti je oko videlo da neki bog osim tebe čini nešto za onog koji ga čeka.
- Dolaziš u pomoć onome koji se raduje i čini ono što je pravedno, onima koji razmišljaju o tebi i idu putevima tvojim. Evo, ti si se razgnevio, jer smo činili grehe, i to dugo. Možemo li biti spaseni?
- Svi smo mi postali kao nečisti, i sva je naša pravda kao prljava haljina; svi kao lišće uvenusmo, i naše izopačenosti odneše nas kao vetar.
- Niko ne priziva tvoje ime, niko da se prene i da te se drži, a ti si okrenuo svoje lice od nas, i dopustio da se istopimo pod silinom našeg prestupa.
- Gospode, ti si naš Otac. Mi smo glina, a ti si naš Grnčar, i svi smo delo tvojih ruku.
- Gospode, nemoj se žestoko gneviti i nemoj se doveka sećati našeg prestupa. Pogledaj, molim te, svi smo mi tvoj narod.
- Tvoji sveti gradovi pretvoreni su u pustinju. Cion je postao pustinja, Jerusalim pustoš.
- Naš sveti i divni dom, u kom su te hvalili naši praočevi, vatrom je spaljen. Sve što nam je bilo dragoceno sada je opustošeno.
- Gospode, zar ćeš se uprkos tome i dalje ustezati? Zar ćeš ostati miran i pustiti nas da se toliko mučimo?“
