Zapevaću pesmu dragom svom, pesmu o voljenom svom, pesmu o vinogradu njegovom. Dragi je moj imao vinograd na brežuljku plodnom.
Okopao ga je, očistio od kamenja, posadio u njemu plemenitu lozu crvenu i sagradio kulu usred njega. Izgradio je u njemu vinsku presu. Nadao se da će roditi grožđe, ali je rodila divlja loza.
Stanovnici Jerusalima i Judini ljudi, sudite sada između mene i vinograda mog.
Šta je još trebalo učiniti vinogradu mom, a što nisam učinio? Kad sam se nadao da će roditi grožđe, zašto je rodila vinjaga?
A sada slušajte šta ću učiniti vinogradu svom: Ukloniću ogradu koja je oko njega i daću da se spali. Razvaliću njegov kameni zid i daću da se izgazi.
U pustoš ću ga pretvoriti. Neće se orezivati niti će se okopavati. Trnje i korov u njemu će rasti, oblake ću uputiti da kišu na njega ne puštaju.
Vinograd Gospoda nad vojskama dom je Izraelov, ljudi su Judini rasadnik koji je voleo. Pravdi se nadao, a evo, zakon se krši, pravednosti se nadao, a evo, vapaja.
Teško onima koji kuću na kuću dodaju i njivu s njivom sastavljaju, dok više ne bude mesta za druge i dok ne ostanu sami u zemlji!
Na moje uši zakleo se Gospod nad vojskama da će mnoge kuće, iako velike i lepe, postati strašan prizor i da će ostati bez ljudi.
Deset jutara vinograda daće samo jedan bat, a gomer semena daće samo efu.*
* Bat = oko 22 litre; gomer = oko 220 litara; efa = oko 22 litre. Vidi dodatak na kraju knjige.
Teško onima koji još od ranog jutra traže opojno piće, koji ostaju do kasno uveče raspaljeni od vina!
Na njihovim gozbama su harfe i drugi žičani instrumenti, daire, frule i vino, a za Gospodnje delo ne mare, ne primećuju delo njegovih ruku.
Zato će moj narod biti izgnan, jer nema znanja. Njegovi će ugledni ljudi gladovati, a običan narod će od žeđi umirati.
Zato je grob raširio svoju dušu i preko mere otvorio svoja usta, i u njega će sići sve što je divno u gradu, njegovo bučno mnoštvo ljudi i oni koji se vesele.
Zemaljski čovek biće ponižen, poniziće se čovek, poniziće se oči onih koji su se uzvisili.
Gospod nad vojskama uzvisiće se svojom presudom; istiniti Bog, Sveti Bog, posvetiće se svojom pravednošću.
Jaganjci će pasti kao na svojim pašnjacima, stranci će jesti rod sa puste zemlje na kojoj su nekad bile ugojene životinje.
Teško onima koji prestup vuku konopcima neistine i greh užima kolskim,
i govore: ‘Neka požuri sa svojim delom, neka ga brzo učini, da bismo ga videli! Neka dođe i neka se izvrši namera Svetog Boga Izraelovog, da bismo ga upoznali!’
Teško onima koji za zlo kažu da je dobro, a za dobro kažu da je zlo, koji od tame prave svetlost, a od svetlosti tamu, koji od gorkog prave slatko, a od slatkog gorko!
Teško onima koji su mudri u svojim očima i razumni sami pred sobom!
Teško onima koji su jaki u pijenju vina i junaci u pravljenju opojnih pića,
koji za mito zlog proglašavaju pravednim i koji pravedniku oduzimaju njegovu pravednost!
Zato, kao što plameni jezici proždiru strnjiku i kao što u plamenu nestaje suva trava, tako će i njihov koren postati kao smrdljiva trulež i njihov cvet razleteće se kao prah, jer su odbacili zakon Gospoda nad vojskama i prezreli reč Svetog Boga Izraelovog.
Zbog toga se Gospod žestoko razgnevio na svoj narod. Podići će ruku na njih i udariće ih. Gore će se potresti, a njihova mrtva tela biće kao smeće po ulicama. Zbog svega toga njegov se gnev nije odvratio, a njegova je ruka još uvek podignuta.
I podignuće zastavu narodima dalekim, i zazviždaće im s kraja zemlje; i gle, oni će doći odmah, brzo.
Niko među njima nije umoran i niko ne posrće. Niko nije pospan i niko ne spava. Neće im se raspasati pojas oko struka niti će im se pokidati remenje na sandalama.
Strele su im naoštrene i svi su lukovi njihovi nategnuti. Kopita njihovih konja biće kao kremen, a točkovi njihovih kola kao olujni vetar.
Rika je njihova poput lavlje rike, riču kao mladi lavovi. Režaće i grabiće plen, nesmetano će ga odneti i niko im ga neće oteti.
Tog dana čuće se rika nad plenom kao što se čuje more kad huči. Kad neko pogleda zemlju, videće zastrašujuću tamu jer će svetlost potamneti od oblaka.
