- Ovo je vizija koju je Isaija, Amozov sin, imao o Judi i Jerusalimu:
- „U poslednjim danima gora Gospodnjeg doma biće utvrđena iznad gorskih vrhova i uzdizaće se iznad bregova, i k njoj će se sticati svi narodi.
- Mnogi će narodi ići i govoriće: ‘Dođite! Pođimo na Gospodnju goru, u dom Jakovljevog Boga! On će nas poučavati svojim putevima, i hodićemo njegovim stazama. Jer će sa Ciona doći zakon i Gospodnja reč iz Jerusalima.
- On će suditi narodima i ispraviće stvari među mnogim narodima. Oni će prekovati svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove. Neće više narod podizati mač na narod niti će se više učiti ratovanju.
- Dođi, Jakovljev dome, da hodimo u Gospodnjoj svetlosti.
- Ti si ostavio svoj narod, Jakovljev dom, jer je pun onoga što sa istoka dolazi, i bavi se magijom kao i Filisteji, i mnogo je tuđinske dece među njima.
- U njihovoj zemlji ima mnogo srebra i zlata, i nema kraja njihovom blagu. U njihovoj zemlji ima mnogo konja i nebrojeno mnogo kola.
- U njihovoj zemlji ima mnogo bezvrednih bogova. Klanjaju se onome što je čovek svojim rukama napravio, onome što su prsti čovekovi načinili.
- Ponižava se zemaljski čovek, omalovažava se čovek. To im ne možeš oprostiti.
- Uđi među stene i sakrij se u prašinu u strahu od Gospoda i njegove veličanstvene uzvišenosti.
- Poniziće se ohole oči zemaljskog čoveka, ljudski ponos biće ponižen. Tog dana samo će se Gospod uzvisiti.
- Jer to je dan Gospoda nad vojskama. Dolazi na sve koji sebe uzvisuju, na sve ponosne, na sve koji su uzvišeni i sve koji su poniženi,
- na sve ponosne i visoke lebanonske kedrove i na sva velika stabla sa Bašana,
- na sve visoke gore i na sve uzdignute bregove,
- na sve visoke kule i na sve utvrđene zidine,
- na sve tarsiske brodove i na sve skupocene lađe.
- Oholost zemaljskog čoveka biće ponižena, ljudski ponos biće ponižen. Tog dana samo će se Gospod uzvisiti.
- Potpuno će nestati bezvrednih bogova.
- Ljudi će ulaziti u pećine u stenama i u rupe u zemlji zbog straha od Gospoda i od njegove veličanstvene uzvišenosti, kada on ustane i kada zemlja pred njim zadrhti.
- Tog dana će zemaljski čovek rovčicama i slepim miševima baciti svoje bezvredne srebrne bogove i ništavne zlatne bogove koji su za njega načinjeni da bi im se klanjao,
- i ulaziće u šupljine u stenama i u pukotine u liticama, zbog straha od Gospoda i od njegove veličanstvene uzvišenosti, kad on ustane i kad zemlja pred njim zadrhti.
- Zato se ne uzdajte u zemaljskog čoveka kome je dah u nozdrvama, jer šta je on da biste računali na njega?
