„Teško Arilu* – Arilu, gradu gde je David imao logor! Dodajte godinu na godinu, neka se izređaju praznici.
* „Aril“ verovatno znači „ognjište Božjeg oltara“, a odnosi se na Jerusalim.
Pritisnuću Arila, i nastaće tuga i jauk. On će mi biti kao ognjište na Božjem oltaru.
Ulogoriću se svuda oko tebe, okružiću te ogradom od zašiljenih stubova, postaviću oko tebe sprave za opsadu.
Toliko ćeš nisko pasti da ćeš sa zemlje govoriti, tvoja reč zvučaće tiho kao da iz praha govoriš. Tvoj će se glas iz zemlje dizati kao glas onih koji prizivaju duhove, iz praha ćeš šaputati svoje reči.
Mnoštvo onih koji su za tebe stranci biće kao sitan prah, a mnoštvo nasilnika kao pleva koju vetar raznosi. To će se desiti odjednom, iznenada.
Pohodiće te Gospod nad vojskama, gromom i zemljotresom i velikom bukom, olujnim vetrom i vihorom, i plamenom vatre koja proždire.“
Kao u snu, kao u noćnoj viziji, tako će biti mnoštvu svih naroda koji ratuju protiv Arila, svima koji ratuju protiv njega, i opsadnim kulama oko njega i onima koji ga pritiskaju.
Da, biće to kao kad gladan čovek sanja da jede, a kad se probudi, stomak mu je i dalje prazan, i kao kad žedan čovek sanja da pije, a kad se probudi, umoran je i grlo mu je i dalje suvo. Tako će biti mnoštvu naroda koji ratuju protiv gore Cion.
Stanite i čudite se. Zatvorite oči, budite slepi. Pijani su, ali ne od vina. Posrću, ali ne od opojnog pića.
Jer je Gospod na vas izlio duh dubokog sna i zatvorio vam je oči – proroke, i pokrio vam je glave – videoce.
Vizija o svemu tome za vas je poput reči u zapečaćenom svitku, koji se daje onome ko zna da čita i kome se kaže: „Molim te, pročitaj to naglas.“ A on odgovara: „Ne mogu, jer je zapečaćen.“
I poput svitka koji se daje onome ko ne zna da čita i kome se kaže: „Molim te, pročitaj to naglas.“ A on odgovara: „Ne znam da čitam.“
Ovako kaže Gospod: „Ovaj narod mi se približava ustima svojim i slavi me samo usnama svojim, a srce mu je daleko od mene, i strah kojim me se boji ljudski je nauk kojem je naučen.
Zato ću opet čudesno postupati s ovim narodom, čudesno i neobično, i propašće mudrost njegovih mudraca i sakriće se dovitljivost njegovih dovitljivih ljudi.“
Teško onima koji duboko skrivaju od Gospoda svoje namere i koji svoja dela u mraku čine i govore: „Ko nas vidi i ko nas poznaje?“
Kako ste izopačeni! Zar se na grnčara gleda kao i na glinu? Zar će ono što je načinjeno reći o onome ko ga je načinio: „Nije me on načinio?“ Zar će ono što je napravljeno reći o onome ko ga je napravio: „Ne razume on ništa?“
Zar se Lebanon neće uskoro pretvoriti u voćnjak, i zar voćnjak neće postati poput šume?
Tog dana gluvi će čuti reči iz knjige, a iz mraka i tame progledaće oči slepih.
Krotki će se još više radovati Gospodu, a siromašni ljudi će se veseliti Svetom Bogu Izraelovom,
jer više neće biti nasilnika, nestaće hvalisavca, istrebiće se svi koji samo gledaju kako da zlo čine,
koji zbog jedne reči čoveka proglašavaju grešnikom, koji postavljaju mamac onome ko na vratima sudi i koji lažnim dokazima pravednika obaraju.
Zato Gospod, koji je otkupio Abrama, ovako kaže Jakovljevom domu: „Jakov se više neće stideti i lice mu više neće biti bledo,
jer kad vidi svoju decu, delo mojih ruku, usred sebe, tada će oni svetiti moje ime, svetiće Svetog Boga Jakovljevog, imaće strahopoštovanje prema Izraelovom Bogu.
Oni koji su svojim duhom zalutali, steći će razboritost, a oni koji gunđaju, biće poučeni.“
