- Pravednik gine, a niko to ne uzima k srcu. Dobri ljudi odlaze među mrtve, a niko ne uviđa da pravednik odlazi zbog zla.
- On ulazi u mir. Svi koji idu pravim putem na postelji će svojoj počinuti.
- „Pristupite, vračarini sinovi, potomstvo preljubnika i bludnice.
- Kome se rugate uživajući u tome? Na koga širom otvarate usta i kome jezik plazite? Zar niste vi deca prestupa, potomstvo laži,
- vi koji se prepuštate strastima među velikim drvećem, pod svakim zelenim drvetom, i decu koljete u dolinama, među liticama?
- Tvoj je deo među glatkim potočnim kamenjem. To je nasledstvo koje ti je pripalo. Njemu si izlivala žrtvu levanicu, njemu si prinosila dar. Zar ću ja time biti zadovoljan?
- Na visokoj i uzvišenoj gori postavila si svoju postelju. I odlazila si tamo da bi prinosila žrtve.
- Iza vrata i dovratka stavila si svoj spomen. Daleko od mene ti si se otkrila, i otišavši gore raširila si svoju postelju. Zbog požude svoje sklopila si savez s njima. Volela si da ideš u postelju s njima i gledala si njihovu golotinju.
- Išla si kod meleha s uljem i s mnogim mirisima. Svoje poslanike slala si daleko, pa si se spustila sve do groba.
- Namučila su te mnoga lutanja tvoja. Nisi rekla: ‘Sve je to uzalud!’ Obnovila se snaga tvoja. Zato se nisi razbolela.
- ‘Od koga si se uplašila i koga se bojiš, pa si lagala? A mene se nisi setila, niti si k srcu uzela. Nisam li ja odavno ćutao i sve to skrivao? Zato me se nisi bojala.
- Ja ću objaviti kakva je tvoja pravednost i kakva su tvoja dela – ona ti ne mogu pomoći.
- Kad zavapiš za pomoć, gomila tvojih idola neće te izbaviti, vetar će odneti taštinu. A onaj ko u meni traži utočište naslediće zemlju i zauzeće moju svetu goru.
- Govoriće se: ‘Napravite put, napravite put! Očistite put! Uklonite pred mojim narodom prepreke s puta!’
- Jer ovako kaže Visoki i Uzvišeni, koji živi u svu večnost i čije je ime sveto: ‘Na visini i na svetom mestu ja živim, ali sam sa onima koji su slomljenog i poniznog duha, da oživim duh poniznih, da oživim srce slomljenih.
- Neću se doveka prepirati niti ću se uvek gneviti, jer bi preda mnom nestalo duha životnog i ne bi bilo stvorenja koja dišu, koja sam ja stvorio.
- Zbog njegove pokvarenosti i pohlepe za nepravednim dobitkom, ja sam se razgnevio i udarao sam ga. U gnevu sam okrenuo lice svoje. Ali on se odmetnuo i išao putem svog srca.
- Video sam njegove puteve, i izlečiću ga i vodiću ga, i obnoviću utehu, njemu i onima koji plaču s njim.
- Ja stvaram plod usana. Mir, mir imaće onaj ko je daleko i onaj ko je blizu,’ kaže Gospod, ‘i ja ću ga izlečiti.
- A zli su kao uzburkano more koje se ne može umiriti, i čije vode izbacuju morsku travu i blato.
- Nema mira zlima,“ kaže moj Bog.
