Objava protiv Vavilona koju je Isaija, Amozov sin, video u viziji:
„Na ogoljenom brdu podignite zastavu. Vičite im iz sveg glasa, mašite rukom, neka uđu na vrata velikaša.
Ja sam uputio moje posvećene. Pozvao sam svoje ratnike koji se silno raduju da preko njih iskalim svoj gnev.
Slušajte! Žagor mnoštva na gorama, kao od velikog naroda. Slušajte! Vreva kraljevstava, okupljenih naroda. Gospod nad vojskama skuplja vojsku za rat.
Oni dolaze iz daleke zemlje, s kraja nebesa – Gospod i oružje njegove osude – da svu zemlju poharaju.
Gorko plačite jer je blizu Gospodnji dan! Doći će kao pustošenje od Svemoćnog.
Zato će sve ruke klonuti, sasvim će se rastopiti srce smrtnog čoveka.
Nemir obuzima ljude. Spopadaju ih grčevi i porođajni bolovi, imaju trudove kao žena koja se porađa. U čudu gledaju jedan u drugog, lica im u strahu gore.
Evo, dolazi Gospodnji dan, strašan od jarosti i žestokog gneva, da zemlju pretvori u strašan prizor i da iz nje istrebi njene grešnike.
Jer ni nebeske zvezde ni njihovo sazvežđe Kesil* neće sijati svojom svetlošću, sunce će potamneti kad izađe, a ni mesec neće zasjati svojim sjajem.
* Smatra se da se radi o Orionu.
Pohodiću svet za zlo i izopačenost na zlima. Zatrću ponos oholih i poniziću nadmenost nasilnika.
Učiniću da je smrtni čovek ređi nego suvo zlato, zemaljski čovek od ofirskog zlata.
Zato ću potresti nebesa. Zemlja će se zatresti i pomeriti sa svog mesta od jarosti Gospoda nad vojskama u dan njegovog žestokog gneva.
Kao gazela naterana u beg i kao stado koje nema ko da skupi, tako će se svako okrenuti svom narodu i svako će pobeći u svoju zemlju.
Ko bude pronađen, biće proboden, i svako ko u tom naletu bude uhvaćen, pašće od mača,
a deca će im biti smrskana pred njihovim očima. Kuće će im biti opljačkane, a žene silovane.
Evo, podižem na njih Međane, koji ne mare za srebro i ne raduju se zlatu.
Svojim lukovima pobiće mladiće. Neće se smilovati plodu utrobe, oko im se neće sažaliti na decu.
Vavilon, ukras kraljevstava, lepota i ponos Haldejaca, biće kao Sodom i Gomor kad ih je Bog uništio.
Nikad više neće biti nastanjen, neće ga više biti ni u jednom budućem naraštaju. Arapin neće tamo razapinjati svoj šator, niti će pastiri voditi svoja stada da tamo počivaju.
Tamo će počivati životinje koje žive u bezvodnom kraju, u kućama njegovih nekadašnjih stanovnika nastaniće se sovuljage. Tamo će prebivati nojevi, i demoni u obliku jarca skakaće tamo.
Šakali će zavijati u njegovim utvrđenim dvorima, velike zmije biće u njegovim nekad raskošnim palatama. Njegovo se vreme približilo, njegovi se dani neće produžiti.
