- „Evo mog sluge, koga podupirem, izabranika moga, koji je po volji duše moje. Na njega sam stavio svoj Duh, i on će narodima doneti pravdu.
- Neće vikati niti glas podizati, niti će se njegov glas čuti po ulicama.
- Zgaženu trsku neće slomiti i fitilj koji tinja neće ugasiti. U svojoj istini pravdu će doneti.
- Neće se umoriti niti malaksati dok na zemlji ne uspostavi pravdu. Ostrva će čekati njegov zakon.“
- Ovako kaže istiniti Bog, Gospod, Stvoritelj nebesa, onaj koji ih je razapeo, onaj koji je rasprostro zemlju i sve što ona rađa, onaj koji daje dah narodu koji je na njoj i duh onima koji hodaju njom:
- „Ja, Gospod, pozvao sam te u pravdi i čvrsto sam te za ruku uzeo. Čuvaću te i postaviću te da budeš savez narodu i svetlost narodima,
- da otvoriš oči slepima, da izvedeš iz tamnice zatvorenike, iz zatvora one koji sede u tami.
- Ja sam Gospod. To je ime moje, i nikome neću dati slavu svoju, niti hvalu svoju likovima rezbarenim.
- Što sam unapred rekao, dogodilo se, a sada vam novo javljam. Pre nego što se dogodi, ja vam to objavljujem.“
- Pevajte Gospodu novu pesmu, njegovu hvalu s kraja zemlje, vi što plovite po moru i živite od njega, ostrva i vi koji živite na njima.
- Neka usklikne pustinja i njeni gradovi, mesta u kojima žive Kedarovi sinovi. Neka kliču radosno oni koji žive u stenovitim krajevima. Neka kliču ljudi s gorskih vrhova.
- Neka daju slavu Gospodu, na ostrvima neka objavljuju njegovu hvalu.
- Gospod će kao junak izaći. Kao ratnik će rasplamsati svoj žar. Povikaće, pustiće ratni poklič, biće moćniji od svojih neprijatelja.
- „Dugo sam ćutao, nisam govorio, suzdržavao sam se. Kao žena koja se porađa sada ću vikati, dahtaću i uzdisaću.
- Opustošiću gore i bregove, osušiću sve njihovo bilje. Reke ću pretvoriti u suvo tlo, isušiću močvare.
- Vodiću slepe putem koji ne poznaju, daću im da idu nepoznatim putem. Pred njima ću mračno mesto pretvoriti u svetlost, a neravan kraj u ravnicu. Sve ću to za njih učiniti i neću ih ostaviti.
- Ustuknuće i mnogo će se postideti oni koji se uzdaju u rezane likove, koji livenim likovima govore: ‘Vi ste naši bogovi.’
- Čujte, gluvi. Pogledajte, slepi.
- Ko je slep kao moj sluga i ko je gluv kao moj glasnik koga šaljem? Ko je slep kao onaj koji je opunomoćen, ko je slep kao Gospodnji sluga?
- Mnogo si toga video, ali nisi mario. Kod otvorenih ušiju nisi čuo.
- Gospodu se svidelo da zbog svoje pravednosti učini zakon velikim i slavnim.
- Ali to je narod opljačkan i oplenjen, svi su uhvaćeni u jame, sakriveni po zatvorima. Postali su plen i nema ko da ih izbavi, opljačkani su i nema nikoga da kaže: ‘Vrati!’
- Ko će od vas to poslušati? Ko će o tome razmisliti i slušati za kasnija vremena?
- Ko je Jakova predao da bude oplenjen, ko je Izrael predao pljačkašima? Zar to nije bio Gospod, onaj kome su zgrešili? Njegovim putevima nisu hteli da idu i njegove zakone nisu hteli da slušaju.
- Zato je na Izrael izlio svoj žestoki gnev i ratne strahote. Plamen rata gutao ih je sa svih strana, ali oni to nisu primetili; proždirao ih je, ali oni ništa nisu uzeli k srcu.“
