„Gle, Gospodnja ruka nije kratka, pa da ne može spasti, niti je njegovo uho neosetljivo da ne može čuti.
Ne, nego su prestupi vaši postali ono što vas razdvaja od Boga, i zbog vaših greha on je okrenuo svoje lice od vas da ne čuje.
Jer su vaše ruke uprljane krvlju, a vaši prsti prestupom. Vaše usne govore laž, vaš jezik gunđa zlobom.
Niko ne poziva na ono što je pravedno, niti ko sudi u vernosti. Uzdaju se u smutnju i govore ono što je isprazno, začinju patnju i rađaju bezakonje.
Nose jaja zmije otrovnice i tkaju paukovu mrežu. Ko pojede njihovo jaje, umire, a ako ga razbije, iz njega će se izleći otrovnica.
Njihova paučina ne može kao haljina poslužiti, niti se svojim delima mogu pokriti. Njihova su dela bezakona dela, u rukama njihovim je dovitljivost na nasilje.
Njihove noge trče na zlo i hitaju da proliju nedužnu krv. Njihove su misli zle misli, na njihovim su putevima pustošenje i zatiranje.
Put mira ne znaju, i na njihovim stazama nema pravde. Iskvarili su svoje puteve, ko god njima ide neće znati za mir.
Zato je sud daleko od nas, i pravičnost do nas ne dopire. Očekujemo svetlost, a ono tama, i videlo, a po mraku idemo.
Kao slepci pipamo zid, pipamo kao oni koji nemaju oči. Spotičemo se u podne kao u sumrak, među jakima mi smo kao mrtvi.
Svi bučno negodujemo kao medvedi i tužno gučemo kao golubice. Nadamo se pravdi, a nje nema, i spasenju, a ono je daleko od nas.
Jer je mnogo naših prestupa pred tobom i svi naši gresi svedoče protiv nas. Svesni smo svojih prestupa, dobro znamo svoju krivicu.
Činili smo prestupe i odrekli smo se Gospoda, odstupili smo od svog Boga, govorili smo o tlačenju i pobuni, izmišljali smo i mrmljali iz srca lažne reči.
Pravda je potisnuta, i pravednost stoji daleko. Istina posrće na trgu, i ono što je ispravno ne može da priđe.
Istine je nestalo, a onaj ko se kloni zla, biva opljačkan. Gospod je to video, i bilo je zlo u njegovim očima što nema pravde.
Video je da nema čoveka koji bi nešto učinio, začudio se što nema posrednika. Njegova je mišica donela spasenje i njegova ga je pravednost podržala.
Tada je obukao pravednost kao oklop, na glavu je stavio kacigu spasenja. Haljine osvete obukao je kao ruho i ogrnuo se revnošću kao plaštem.
On će svakom vratiti po njegovim delima: gnev svojim protivnicima, svojim neprijateljima ono što su zaslužili. Ostrvima će vratiti ono što su zaslužila.
I bojaće se imena Gospodnjeg sa zapada, i slave Njegove s istoka sunčanog; jer će neprijatelj navaliti kao reka, a Duh će Gospodnji podignuti zastavu nasuprot njemu.
‘Doći će Otkupitelj* Cionu i onima od Jakova koji se odvraćaju od prestupa,’ govori Gospod.
‘Ovo je moj savez s njima,’ kaže Gospod. ‘Moj Duh koji je na tebi i moje reči koje sam stavio u tvoja usta neće se odvojiti od tvojih usta niti od usta tvog potomstva niti od usta potomaka tvog potomstva,’ kaže Gospod, ‘od sada pa doveka.’“
