- „Teško pastirima koji uništavaju i rasteruju ovce paše moje!,“ govori Gospod.
- Zato ovako kaže Gospod, Izraelov Bog, protiv pastira koji pasu njegov narod: „Vi ste rasterali moje ovce, rasejali ste ih, i niste o njima brinuli. Zato ću vas pohoditi zbog vaših zlih dela,“ govori Gospod.
- „Sakupiću ostatak svojih ovaca iz svih zemalja po kojima sam ih rasejao i vratiću ih na njihov pašnjak, i one će biti plodne i namnožiće se.
- Podići ću im pastire koji će ih pasti, i ničega se više neće bojati, neće se plašiti i nijedna se neće izgubiti,“ govori Gospod.
- „Evo, dolaze dani,“ govori Gospod, „kad ću Davidu podići pravedan izdanak. Kralj će vladati i postupaće razborito, sprovodiće pravdu i pravednost u zemlji.
- U njegovim danima Juda će biti spasen, Izrael će živeti spokojno. A on će se zvati ‘Gospod je naša pravednost.’“
- „Zato dolaze dani,“ govori Gospod, „kad se više neće govoriti: ‘Živ bio Gospod koji je Izraelove sinove izveo iz egipatske zemlje,’
- nego će se govoriti: ‘Živ bio Gospod koji je potomstvo Izraelovog doma izveo i doveo iz severne zemlje i iz svih zemalja po kojima sam ih rasejao i oni će živeti u svojoj zemlji.“
- „Zbog proroka slomljeno je srce u meni. Drhte sve moje kosti. Postao sam kao pijan čovek, kao čovek koga je savladalo vino, radi Gospoda i radi njegovih svetih reči.
- Jer je zemlja puna preljubnika. Zbog kletve zemlja tuguje, usahnuli su pašnjaci u pustoj zemlji. Zlo je ono što rade, nepravedno koriste svoju moć.
- Uprljali su se i prorok i sveštenik. Čak i u svom domu nalazim njihovu zloću,“ govori Gospod.
- „Zato će njihov put postati kao klizavo tlo u tami, gde će biti gurnuti, pa će pasti. Pustiću na njih nevolju, doći će godina njihovog pohođenja,“ govori Gospod.
- „Kod samarijskih proroka video sam sramotna dela. Prorokuju u Balovo ime i zavode moj narod, Izrael.
- Kod jerusalimskih proroka video sam strašne stvari. Preljubu čine i laž govore. Podupiru ruke zlima, i nijedan se od njih ne odvraća od svoje zloće. Svi su oni za mene postali kao Sodom, a njegovi stanovnici kao Gomor.“
- Zato ovako kaže Gospod nad vojskama protiv tih proroka: „Nahraniću ih pelenom i napojiću ih žuči. Jer se od jerusalimskih proroka širi pokvarenost po svoj zemlji.“
- Ovako kaže Gospod nad vojskama: „Ne slušajte reči proroka koji vam prorokuju. Oni vas navode na ništavna dela. Govore vam vizije koje dolaze iz njihovog srca, a ne iz Gospodnjih usta.
- Stalno govore onima koji me preziru: ‘Gospod je rekao: ‘Mir ćete imati.’ Svakome ko sledi svoje tvrdokorno srce kažu: ‘Neće vas zadesiti nikakva nevolja.’
- Jer ko je bio među Gospodnjim bliskim prijateljima, pa je mogao da vidi i da čuje njegovu reč? Ko je obratio pažnju na njegovu reč da bi je čuo?
- Gle, doći će olujni vetar od Gospoda, gnev, velika oluja. Sručiće se na glavu zlih.
- Gospod neće odvratiti svoj gnev dok ne izvrši i ne ispuni namere svog srca. U poslednjim danima o tome ćete razmišljati i to ćete jasno razumeti.
- Ja nisam poslao te proroke, a oni ipak trče. Nisam im govorio, a oni ipak prorokuju.
- Ali da su bili među mojim bliskim prijateljima, tada bi omogućili mom narodu da čuje moje reči i podstakli bi ga da se vrati sa svog zlog puta i da se odvrati od svojih zlih dela.“
- „Zar sam ja Bog samo izbliza,“ govori Gospod, „zar nisam Bog i izdaleka?
- Može li se čovek sakriti na skrovito mesto, a da ga ja ne vidim?,“ govori Gospod. „Zar ja ne obuhvatam i nebesa i zemlju?,“ govori Gospod.
- „Čujem šta govore proroci koji u moje ime laž prorokuju i govore: ‘Sanjao sam! Sanjao sam!’
- Dokle će to biti u srcu proroka koji prorokuju laž, koji iz svog srca prevare prorokuju?
- Misle da će svojim snovima koje pričaju jedan drugome navesti moj narod da zaboravi moje ime, kao što su njihovi očevi zbog Bala zaboravili moje ime.
- Prorok koji je usnio san neka ispriča san, ali onaj kod koga je moja reč neka istinito objavljuje moju reč. Šta je zajedničko slami i žitu?,“ govori Gospod.
- „Zar moja reč nije kao vatra,“ govori Gospod, „i kao malj koji stenu razbija?“
- „Zato dolazim na te proroke,“ govori Gospod, „koji kradu moje reči jedan od drugoga.“
- „Dolazim na proroke,“ govori Gospod, „koji svoje reči iznose, a govore ‘Ovo je Njegova reč!’“
- „Dolazim na proroke koji lažne snove snivaju,“ govori Gospod, „koji ih pričaju i moj narod zavode svojim lažima i svojim hvalisanjem. Ja ih nisam poslao, niti sam im dao ikakve upute. Zato nisu ni od kakve koristi ovom narodu,“ govori Gospod.
- „Kada te ovaj narod ili prorok ili sveštenik upitaju: ‘Šta je Gospodnje breme?,’ odgovori im: ‘Vi ste breme, i to veliko! Ostaviću vas,’ govori Gospod.
- Ako neki prorok ili sveštenik ili narod kažu: ‘Gospodnje breme!,’ pohodiću tog čoveka i njegov dom.
- Vi ovako govorite svaki svom bližnjem i svaki svom bratu: ‘Šta je odgovorio Gospod? Šta je rekao Gospod?’
- Ali ne pominjite više Gospodnje breme, jer je svakome breme njegova vlastita reč, a vi izvrćete reči živog Boga, Gospoda nad vojskama, našeg Boga.“
- „Ovako reci proroku: ‘Šta ti je odgovorio Gospod? Šta je rekao Gospod?
- Zato što govorite: ‘Gospodnje breme!,’ ovako kaže Gospod: ‘Vi govorite: ‘Ova reč je Gospodnje breme,’ iako sam vam rekao: ‘Ne govorite: ‘Gospodnje breme!’
- Zato, pazite, dolazim k vama! Neću više nimalo mariti za vas, odbaciću od svog lica i vas i grad koji sam dao vama i vašim praočevima.
- Pustiću na vas veliku sramotu i veliko poniženje, koje se neće zaboraviti.“
