„Ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Napiši sebi u knjigu sve reči koje ću ti reći.
Jer dolaze dani,’ govori Gospod, ‘kad ću sakupiti svoj zarobljeni narod, Izrael i Judu,’ kaže Gospod, ‘i vratiti ih u zemlju koju sam dao njihovim praočevima i oni će je opet posedovati.’“
Ovo su reči koje je Gospod rekao Izraelu i Judi.
Ovako kaže Gospod: „Čujemo viku zbog straha, užas je tu i mira nema.
Raspitajte se, molim vas, i vidite da li muškarac rađa. Zašto onda vidim da se svi muškarci rukama drže za bedra kao žene koje se porađaju? Zašto su sva lica prebledela?
Jao! Jer je taj dan velik, takvog dana još nije bilo! To je vreme muke Jakovljeve.* Ali izbaviće se iz nje.“
„Tog dana,“ govori Gospod nad vojskama, „slomiću jaram s njihovog vrata i pokidaću njihove okove. Neće više tuđincima sluga biti.
Služiće Gospodu, svom Bogu, i Davidu, svom kralju, koga ću im podići.“
„Ne boj se, Jakove, slugo moj!,“ govori Gospod. „Ne plaši se, Izraele! Jer ću te ja izbaviti iz daleke zemlje i tvoje potomstvo iz zemlje njihovog zarobljeništva. Vratiće se Jakov, biće miran i spokojan i niko ga neće plašiti.“
„Jer ja sam s tobom,“ govori Gospod, „da te spasem. Istrebiću sve narode po kojima sam te rasejao. Ali tebe neću istrebiti. Disciplinovaću te koliko treba, neću te smatrati nevinim.“
Ovako kaže Gospod: „Nema leka za tvoju propast. Tvoja rana je neizlečiva.
Niko ti ne pomaže da izlečiš svoj čir. Nema leka ni ozdravljenja za tebe.
Zaboravili su te svi tvoji ljubavnici, ne traže te. Jer sam te udario neprijateljskim udarcem, surovom disciplinom, zbog tvojih mnogih prestupa. Brojni su tvoji gresi.
Zašto plačeš zbog svoje propasti? Tvoj bol je neizlečiv zbog tvojih mnogih prestupa. Brojni su tvoji gresi. Ja sam ti to učinio.
Zato će svi koji te proždiru biti prožderani, svi tvoji protivnici otići će u zarobljeništvo. Oni koji te pljačkaju biće opljačkani, a sve koji te plene daću da budu oplenjeni.“
„Ja ću te isceliti i tvoje ću rane izlečiti,“ govori Gospod. „Jer su tebe zvali oteranom i govorili su: ‘To je gora Cion, ona koju niko ne traži.’“
Ovako kaže Gospod: „Vratiću iz zarobljeništva Jakovljeve šatore, smilovaću se njegovim šatorima. Grad će opet biti sazidan na svom bregu i utvrđeni dvori stajaće na svom mestu.
Iz njih će se čuti zahvale i glas onih koji se smeju. Umnožiću ih, neće ih biti malo. Učiniću da ih bude mnogo, neće biti neznatni.
Njegovi će sinovi biti kao ranije i njegov će zbor čvrsto stajati preda mnom. Pozvaću na odgovornost sve koji su ga tlačili.
Njegov će vođa poteći od njega; od njega će izaći njegov vladar. Učiniću da mi se približi, i on će mi pristupiti.“ „Jer ko bi se sam usudio da mi pristupi?,“ govori Gospod.
„Vi ćete biti moj narod, a ja ću biti vaš Bog.
Gle, dolazi Gospodnji olujni vetar, njegov gnev, vihor koji nosi sve pred sobom. Na glavu zlih sručiće se.
Gospod neće odvratiti svoj žestoki gnev dok ne izvrši i ne ispuni namere svog srca. U poslednjim danima o tome ćete razmišljati.“
