Ovako kaže Gospod: „Na Vavilon i na stanovnike Lev-Kamaja* podignuću razoran vetar.
* Ovo je kriptografsko ime za Haldeju.
Na Vavilon ću poslati vejače koji će ga ovejati i njegovu zemlju isprazniti. Opkoliće ga sa svih strana u dan njegove nevolje.
Protiv onoga koji gazi, neka strelac napne svoj luk, ne dopustite mu da navuče svoj oklop. Nemojte se smilovati njegovim mladićima, uništite svu njegovu vojsku.“
Oni će pobijeni popadati u haldejskoj zemlji, probodeni po njegovim ulicama.
Izrael i Juda nisu poput udovice, jer ih nije ostavio njihov Bog, Gospod nad vojskama. Velika je krivica zemlje Haldejaca u očima Svetog Boga Izraelovog.
„Bežite iz Vavilona, neka svako spase svoju dušu! Nemojte izgubiti život zbog njegovog prestupa, jer je ovo vreme Gospodnje osvete. On mu plaća po njegovim delima.
Vavilon je zlatna čaša u Gospodnjoj ruci, čaša koja je opila svu zemlju. Narodi su pili vino iz nje i zato se ponašaju bezumno.
Vavilon je iznenada pao i razbio se. Gorko nad njim plačite, donesite balzam za njegove rane. Možda će se izlečiti.“
„Lečili smo Vavilon, ali se on nije izlečio. Ostavite ga! Pođimo svaki u svoju zemlju. Jer njegova osuda dopire do nebesa i diže se do nebeskih oblaka.
Gospod je za nas učinio pravedna dela. Dođite, objavimo na Cionu delo Gospoda, Boga svoga.“
„Naoštrite strele! Stanite iza štitova! Gospod je podstakao duh kraljeva Medije jer namerava da uništi Vavilon. To je Gospodnja osveta, osveta za njegov hram.
Podignite zastavu na vavilonskim zidinama! Pojačajte straže, postavite stražare, namestite zasede! Jer što je Gospod zamislio to će i učiniti. Učiniće ono što je rekao protiv stanovnika Vavilona.“
„Ženo koja živiš na velikim vodama i imaš mnogo blaga, došao ti je kraj, nećeš više ubirati dobit.
Gospod nad vojskama zakleo se svojom dušom: ‘Napuniću te ljudima kao skakavcima, i oni će klicati kad te poraze.’
On je svojom silom zemlju načinio, mudrošću svojom plodno tlo učvrstio i razumom svojim nebesa razapeo.
Od njegovog glasa huče vode na nebesima, on s kraja zemlje paru vodenu podiže. Kiši je načinio brane i vetar izvodi iz svojih riznica.
Svaki se čovek ponaša nerazumno, ništa ne shvata. Svaki će se zlatar postideti svog rezanog lika, jer su njegovi liveni likovi laž, nema života u njima.
Ništavni su, predmeti za izrugivanje. Propašće u dan pohođenja.
Ali onaj ko je Jakovljevo nasledstvo nije kao oni, jer je on Tvorac svega. On je palica njegova, njegovo nasledstvo. Ime mu je Gospod nad vojskama.“
„Ti si mi toljaga, ratno oružje. Tobom ću satrti narode, tobom ću uništiti kraljevstva.
Tobom ću satrti konja i konjanika, tobom ću satrti bojna kola i njihovog vozača.
Tobom ću satrti muškarca i ženu, tobom ću satrti starca i dečaka, tobom ću satrti mladića i devojku.
Tobom ću satrti pastira i njegovo stado, tobom ću satrti ratara i njegovu ujarmljenu stoku, tobom ću satrti namesnike i upravitelje.
Platiću Vavilonu i svim stanovnicima Haldeje za sve zlo koje su učinili na Cionu pred vašim očima,“ govori Gospod.
„Evo, dolazim na tebe, goro koja uništavaš,“ govori Gospod, „koja uništavaš svu zemlju. Dići ću ruku na tebe, oboriću te s litica nad kojima se uzdižeš i pretvoriću te u spaljenu goru.“
„Iz tebe se više neće uzimati ugaoni kamen ni kamen temeljac, jer ćeš biti večna pustoš,“ govori Gospod.
„Podignite znak za zbor u zemlji! Zatrubite u rog među narodima! Pripremite narode za rat protiv njega! Sazovite na njega kraljevstva, araratsko, minijsko i aškenatsko! Pošaljite zapovednike da okupe vojsku za napad na njega! Dovedite konje da ih bude mnogo kao ubojnih skakavaca!
Pripremite narode za rat protiv njega, kraljeve Medije, njihove namesnike, sve upravitelje i svu zemlju kojom vladaju.
Neka se zemlja zatrese i neka bude u teškom bolu, jer se Gospodnja namera izvršava na Vavilonu da vavilonsku zemlju pretvori u strašan prizor, nenastanjenu pustoš.“
„Vavilonski junaci prestali su da se bore. Sede u tvrđavama. Nestalo je njihove snage, postali su kao žene. Spaljene su kuće u gradu, polomljene su prevornice na njegovim vratima.
Glasnik za glasnikom stiže, vesnik za vesnikom dolazi, javljaju kralju Vavilona da je njegov grad sa svih strana osvojen,
da su prelazi preko reke zauzeti, brodovi od papirusove trske spaljeni vatrom, a ratnici smeteni.“
Jer ovako kaže Gospod nad vojskama, Izraelov Bog: „Kći vavilonska je kao gumno, vreme je da bude izgažena. Još malo i doći će joj vreme žetve.“
„Progutao me je Nebuhadnezar, kralj Vavilona, u pometnju me je bacio. Načinio je od mene praznu posudu, progutao me je kao velika zmija, napunio je svoj stomak mojim dragocenim predmetima. Kao vodom sprao me je s mog mesta.
‘Nasilje učinjeno meni i mom telu neka dođe na Vavilon!,’ govoriće stanovnica Ciona. ‘Neka moja krv dođe na stanovnike Haldeje!,’ govoriće Jerusalim.“
Zato ovako kaže Gospod: „Evo, ja ću voditi tvoju parnicu i osvetiću te. Isušiću njegovo more i presušiću njegove izvore.
Vavilon će postati gomila kamenja, jazbina šakala, strašan prizor. Ljudi će u čudu zviždati zbog njega i on će ostati bez stanovnika.
Svi zajedno rikaće kao mladi lavovi, zavijaće kao mladunčad lava.“
„Kad se budu zagrejali, prirediću im gozbu i opiću ih da budu veseli, pa će zaspati večnim snom iz kog se neće probuditi,“ govori Gospod.
„Odvešću ih kao ovnove na klanje, kao ovnove i jarce.“
„Sisah je zauzet! Osvojena je Slava cele zemlje! Vavilon je postao strašan prizor među narodima!
More se podiglo na Vavilon, prekrilo ga je mnoštvom svojih talasa.
Njegovi gradovi su postali strašan prizor, bezvodna zemlja i pustoš. Njegovi gradovi su kao zemlja u kojoj niko ne živi, niko kroz njih ne prolazi.
Razračunaću se s Belom u Vavilonu i izvući ću iz njegovih usta ono što je progutao. Narodi se više neće k njemu sticati. Pašće vavilonske zidine.“
„Izađi iz njega, narode moj! Neka svako spase svoju dušu od Gospodnjeg žestokog gneva!
Inače će vaše srce biti u strahu i uplašićete se vesti koja će se čuti u zemlji. Jedne godine stići će jedna vest, a dogodine druga vest. U zemlji će vladati nasilje i ustaće vladar na vladara.
Zato dolaze dani kada će položiti račun rezbareni vavilonski likovi. Posramiće se sva njegova zemlja, i oni koji budu pobijeni pašće usred njega.
Nad Vavilonom će radosno klicati nebesa i zemlja i sve što je u njima, jer će sa severa doći pustošnici,“ govori Gospod.
„I kao što je Vavilon učinio da padnu pogubljeni Izraelci, tako će pasti u Vavilonu pobijeni sve zemlje.“
„Vi koji ste umakli maču, idite, nemojte stajati! Premda ste daleko, pamtite Gospoda i neka vam Jerusalim bude u srcu.“
„Posramljeni smo, jer smo čuli za sramotu. Poniženje je prekrilo naša lica, jer su tuđinci došli na sveta mesta Gospodnjeg doma.“
„Zato dolaze dani,“ govori Gospod, „kada će položiti račun njegovi rezbareni likovi i po svoj njegovoj zemlji ječaće ranjeni.“
„Kad bi se Vavilon i do nebesa podigao i kad bi se po nepristupačnim visinama utvrdio, ipak bih na njega pustio pustošnike,“ govori Gospod.
„Slušajte! Vika se čuje u Vavilonu i velika je propast u haldejskoj zemlji.
Jer Gospod pustoši Vavilon i prekinuće u njemu silnu buku. Njegovi talasi huče kao velike vode, razleže se njegova huka.
Jer na Vavilon dolazi pustošnik. Vavilonski junaci biće zarobljeni, a njihovi lukovi polomljeni, jer Gospod je Bog koji svakome plaća po zasluzi, i zaista će im naplatiti.
Opiću njegove knezove i njegove mudrace, njegove namesnike, njegove upravitelje i njegove junake, tako da će doveka zaspati snom iz kog se neće probuditi,“ govori Kralj, kome je ime Gospod nad vojskama.
Ovako kaže Gospod nad vojskama: „Vavilonske zidine, iako široke, biće razrušene, i njegova vrata, iako visoka, biće spaljena. Narodi će se truditi ni za šta, za vatru će se truditi plemena, i iznemoći će.“
Ovo je reč koju je Gospod uputio Jeremiju proroka da kaže Seraji, sinu Nirije, Masijinog sina, kada je on pošao u Vavilon sa Sedekijom, Judinim kraljem, četvrte godine njegovog kraljevanja. Seraja je bio nastojnik.
Jeremija je u jednu knjigu zapisao sve nevolje koje treba da dođu na Vavilon, sve ove reči koje su napisane protiv Vavilona.
Zatim je Jeremija rekao Seraji: „Kada dođeš u Vavilon, kad ga budeš video svojim očima, pročitaj naglas sve ove reči.
Ovako reci: ‘Gospode, ti si govorio za ovo mesto da ćeš ga uništiti tako da u njemu više ne bude stanovnika. U njemu neće biti ni ljudi ni stoke, nego će biti pustoš doveka.’
Kad pročitaš ovu knjigu, zaveži je za kamen i baci u Eufrat,
a zatim reci: ‘Ovako će potonuti Vavilon i nikad se više neće podići, zbog nevolje koju ću pustiti na njega. Iznemoći će.’“ Dovde su Jeremijine reči.
