- „Ako se vratiš, Izraele,“ govori Gospod, „meni se vrati. Ako ukloniš svoje gadosti ispred mene, nećeš morati u tuđoj zemlji živeti.
- Ako se zakuneš: ‘Tako živ bio Gospod, Bog istine, pravde i pravednosti!,’ onda će se mnome blagosiljati narodi i mnome će se dičiti.
- Jer ovako Gospod kaže Judinom narodu i Jerusalimu: ‘Uzorite sebi plodnu zemlju, ne sejte među trnje.
- Obrežite se Gospodu, obrežite svoje srce, narode Judin i stanovnici Jerusalima, da moj gnev ne bi došao kao vatra i da se ne bi razgoreo tako da ga niko ne može ugasiti, zbog vaših zlih dela.’
- Objavite u Judi, razglasite u Jerusalimu, govorite i trubite u rog po svoj zemlji. Vičite iz sveg glasa: ‘Sakupite se! Uđimo u utvrđene gradove!
- Podignite prema Cionu zastavu! Nađite zaklon! Nemojte stajati!’ Jer ja dovodim nevolju sa severa, veliku propast.
- Podigao se kao lav iz čestara svoga, krenuo je onaj koji zatire narode, pošao je sa svog mesta da tvoju zemlju pretvori u strašan prizor. Tvoji će gradovi biti razoreni tako da u njima niko neće živeti.
- Zato opašite kostret. Od tuge se udarajte u grudi i gorko plačite, jer se Gospodnji žestoki gnev nije odvratio od nas.
- ‘Tog dana,’ govori Gospod, ‘klonuće srce kralju i knezovima, sveštenici će se zaprepastiti, proroci će se začuditi.’
- A ja sam rekao: ‘Jao, Gospode Jehova! Zaista si prevario ovaj narod i Jerusalim, kad si rekao: ‘Imaćete mir,’ a mač preti našoj duši.’
- U to vreme reći će se ovom narodu i Jerusalimu: ‘Vruć vetar s utabanih staza preko pustinje duva prema kćeri moga naroda, ali ne da veje niti da čisti žito.
- Silni vetar duva odande prema meni. A ja ću im sada suditi.
- Gle, neprijatelj će se kao kišni oblak pojaviti. Njegova su kola kao olujni vetar, njegovi su konji brži od orlova. Reći ćete: ‘Teško nama, propali smo!’
- Očisti svoje srce od zla, Jerusalime, da bi bio spasen. Dokle će u tebi prebivati zle misli tvoje?
- Jer se glas čuje iz Dana i objavljuje se zlo iz brdovitog područja Jefrema.
- Govorite o tome narodima! Objavite ovu reč protiv Jerusalima!’ ‘Straže dolaze iz daleke zemlje, i pustiće svoj glas na Judine gradove.
- Kao poljski čuvari okružuju Jerusalim sa svih strana, jer se protiv mene pobunio,’ govori Gospod.
- ‘Stići će te tvoj put i tvoja dela. To je tvoja nevolja, gorka je, jer ti do srca dopire.’
- Jao moja utroba! Jao moja utroba! Težak je bol u mom srcu. Uznemirilo se srce u meni. Ne mogu ćutati, jer je moja duša čula zvuk roga, ratni poklič.
- Objavljuje se propast za propašću, jer je cela zemlja opustošena. Iznenada su moji šatori opustošeni, i u trenu moja šatorska krila.
- Dokle ću gledati znak za zbor i slušati zvuk roga?
- Moj narod je bezuman. Ne poznaju me. To su nerazumni sinovi, nemaju razuma. Mudri su da čine zlo, ali dobro činiti ne znaju.
- Gledao sam zemlju, a ona beše prazna i pusta. Gledao sam nebesa, a njihove svetlosti više nije bilo.
- Gledao sam gore, a one su se zatresle, i svi su se bregovi uzdrmali.
- Pogledao sam, i nije bilo zemaljskog čoveka i sve su nebeske ptice odletele.
- Gledao sam, a ono se plodna zemlja u pustinju pretvorila, i svi su njeni gradovi razoreni. Gospod je to učinio u svom žestokom gnevu.
- Jer ovako kaže Gospod: ‘Cela će zemlja biti pretvorena u pustoš, i ja ću je potpuno uništiti.’
- Zbog toga će zemlja tugovati, a nebesa na visini potamneti. Jer sam ja tako rekao, tako sam odlučio i neću zažaliti niti ću od toga odustati.
- Od vike konjanika i strelaca beži sav grad. Ulaze u čestare i penju se na stene. Svi su gradovi napušteni, niko ne živi u njima.
- Šta ćeš učiniti sad kad si opustošena? A oblačila si se u skerlet, stavljala si zlatni nakit, isticala si svoje oči crnom bojom. Uzalud si se ulepšavala. Odbacili su te oni koji su za tobom žudeli. Sada traže tvoju dušu.
- Čujem glas koji je kao glas žene u bolovima, muku kao u žene koja se prvi put porađa, glas kćeri cionske koja hvata dah. Ona širi svoje ruke i govori: ‘Teško meni! Moja duša je iznemogla pred ubicama.’“
