- Gospod nad vojskama, Izraelov Bog, ovako kaže o Moabu: „Teško Nebuu, jer je opustošen! Kirijatajim je posramljen i osvojen. Visoko utočište je posramljeno i uplašeno.
- Nema više Moabove hvale. U Hešbonu mu smišljaju zlo i govore: ‘Hajde da ih istrebimo da više ne budu narod.’ I ti, Madmene, ućuti! Mač ide za tobom.
- Vika se čuje iz Oronajima, pustošenje i veliko razaranje.
- Moab je razoren. Razleže se vika njegove dece.
- Dok se penju na Luit, oni putem plaču – razleže se plač. Dok idu iz Oronajima, razleže se jauk zbog propasti koja se pročula.
- Bežite, izbavite svoje duše, budite kao smreka u pustinji!
- Zato što se uzdaš u svoja dela i u svoje blago, bićeš osvojen. Hemos će otići u izgnanstvo sa svojim sveštenicima i svojim knezovima.
- Pustošnik će doći u svaki grad. Nijedan mu grad neće umaći. Dolina će propasti i ravnica će biti opustošena, kao što je rekao Gospod.
- Dajte putokaz Moabu, jer kad se sve bude rušilo, on će otići. Njegovi će gradovi postati strašan prizor i niko neće u njima živeti.
- ‘Proklet bio onaj ko nemarno izvršava zadatak koji mu je Gospod poverio! Proklet bio onaj ko svoj mač usteže od krvi!
- Moabci su spokojni od svoje mladosti, mirno leže kao što leži talog od vina. Ne pretaču se iz posude u posudu, ne odlaze u izgnanstvo. Zato je njihov ukus ostao u njima, njihov se miris nije promenio.
- Zato dolaze dani,’ govori Gospod, ‘kada ću na njih poslati one koji pretaču posude i oni će ih pretočiti. Isprazniće njihove posude i razbiće njihove ćupove.
- Moabci će se stideti zbog Hemosa, kao što se Izraelov dom stideo zbog Bet-Ela u koji se pouzdao.
- Kako se usuđujete da kažete: ‘Mi smo junaci, moćni ratnici?’
- ‘Moab je opustošen, neprijatelj se digao na njegove gradove. Njegovi najbolji mladići odlaze na klanje,’ govori Kralj, kome je ime Gospod nad vojskama.
- ‘Bliži se propast Moabaca, njihova nevolja brzo hita.
- Sažaljevaće ih svi koji su oko njih, svi koji znaju njihovo ime. Ovako recite: ‘Kako li se slomi jak štap, divna palica!’
- Siđi sa svog slavnog položaja i sedi žedna, stanovnice, kćeri dibonska. Onaj koji pustoši Moab dolazi na tebe, razoriće tvoja utvrđenja.
- Stani i posmatraj put, stanovnice Aroira. Pitaj onoga koji beži i onu koja traži spas. Pitaj ih: ‘Šta se desilo?’
- Moab je posramljen, jer ga je obuzeo strah. Gorko plačite i vičite. Objavite u Arnonu da je Moab opustošen.
- Sud dolazi na ravnu zemlju, na Olon i na Jasu, na Mifat,
- na Dibon, na Nebuu, na Bet-Devlatajim,
- na Kirijatajim, na Bet-Gamul, na Bet-Meon,
- na Keriot, na Bosru i na sve gradove moabske zemlje, na one koji su daleko i na one koji su blizu.
- ‘Polomljen je rog Moabu, ruka mu je slomljena,’ govori Gospod.
- ‘Opijte ga, jer se na Gospoda oholo podigao. Moab se valja u svojoj bljuvotini, pa je sada i sam na podsmeh drugima.
- Zar nije Izrael bio tebi na podsmeh? Je li uhvaćen među lopovima? A ti si podrugljivo odmahivao glavom kad god si o njemu govorio.
- Ostavite gradove i živite na stenama, stanovnici Moaba. Budite kao golubovi koji se gnezde po vrletima.
- Čuli smo za ponos Moaba, koji je veoma ohol, i za njegovo uzvisivanje, njegov ponos, njegovu oholost i uobraženost njegovog srca.’
- ‘Znam ja njegov bes,’ govori Gospod, ‘ali neće biti kako je zamislio, neće se ispuniti njegove prazne reči.
- Zato ću gorko plakati nad Moabom, jadikovaću nad svim Moabcima. Naricaće se za stanovnicima Kir-Eresa.
- Plakaću nad tobom, lozo iz Sivme više nego nad Jazirom. Tvoje bujne mladice pružaju se preko mora. Dopiru do mora – do Jazira. Pustošnik se obrušio na prinos tvog letnjeg voća i tvog grožđa.
- Nestalo je radosti i veselja iz voćnjaka i iz moabske zemlje. Učinio sam da nestane vina u presama za vino. Niko više neće gaziti grožđe uz radosne poklike. Uzvici će se čuti, ali ne uzvici radosti.’
- ‘Vika se čuje iz Hešbona pa sve do Eleale, glasovi se čuju sve do Jase, i od Sigora pa sve do Oronajima i do Eglat-Selisije, jer su se nimrimske vode pretvorile u pustinju.
- Istrebiću iz Moaba,’ govori Gospod, ‘one koji donose žrtve na obredne uzvišice i koji prinose kâd svom bogu.
- Zato će moje srce kao frula tužno jecati za Moabom. Kao frula moje će srce tužno jecati za ljudima iz Kir-Eresa. Zato će propasti njegovo izobilje.
- Sve su glave ćelave i sve su brade obrijane. Po svim su rukama posekotine, oko bedara je kostret!
- Na svim krovovima u Moabu i na njegovim trgovima samo se naricanje čuje. Razbio sam Moab kao posudu koju niko ne želi,’ govori Gospod.
- ‘Kako se uplašio! Gorko plačite! Moab se povukao! Posramljen je. Moab je postao predmet podsmeha i nešto strašno svima koji su oko njega.
- Jer ovako kaže Gospod: ‘Kao orao koji se obrušava na svoj plen, tako će neprijatelj raširiti svoja krila nad Moabom.
- Gradovi će biti zauzeti i njihova utvrđenja osvojena. Tog dana srce moabskih junaka biće kao srce žene koja ima trudove.’
- ‘Moab će biti zatrt kao narod, jer se oholo podigao na Gospoda.
- Strah, jama i zamka čekaju tebe, stanovniče Moaba,’ govori Gospod.
- ‘Ko od straha pobegne, pašće u jamu, a ko iz jame izađe, uhvatiće se u zamku. Jer će Moabu doći godina u kojoj ću ga pohoditi,’ govori Gospod.
- ‘U senci Hešbona zaustavili su se iscrpljeni begunci. Vatra će izaći iz Hešbona, plamen će izaći iz Cionovog grada, i progutaće slepoočnice Moaba i teme buntovnih sinova.’
- ‘Teško tebi, Moabe! Propao je Hemosov narod. Jer su tvoji sinovi i tvoje kćeri odvedeni u zarobljeništvo.
- Ali u poslednjim danima sakupiću zarobljeni moabski narod,’ govori Gospod.“ Dovde je sud nad Moabom.
