- O, da se moja glava pretvori u vodu, a moje oči u izvor suza, tada bih danju i noću plakao za pobijenim sinovima kćeri mog naroda!
- O, kada bih u pustinji imao prenoćište za putnike, tada bih ostavio svoj narod i otišao od njih, jer su svi preljubnici, zbor varalica!
- Kao luk napinju svoj jezik da bi lagali, a po vernosti nisu poznati na zemlji. „Jer iz zla u zlo idu, a na mene se ne obaziru,“ govori Gospod.
- „Neka se svako pazi svog prijatelja, nijednom bratu ne verujte. Jer svaki brat nastoji da izgura drugoga, i prijatelj protiv prijatelja klevete širi,
- svako vara svog prijatelja, niko ne govori istinu. Svoj jezik navikli su na laž. Umorili su se čineći zlo.“
- „Ti živiš usred prevare. Zbog prevare ne žele da znaju za mene,“ govori Gospod.
- Zato ovako kaže Gospod nad vojskama: „Pretopiću ih i ispitaću ih, jer šta drugo da učinim kćeri mog naroda?
- Njihov je jezik smrtonosna strela, prevaru govori. Svojim ustima čovek miroljubivo govori sa svojim prijateljem, a u sebi zasedu mu sprema.“
- „Zar mi neće odgovarati za to?,“ govori Gospod. „Zar se moja duša neće osvetiti takvom narodu?“
- Zaplakaću i naricaću nad gorama, naricaću nad pašnjacima u pustoj zemlji, jer će biti spaljeni i niko neće prolaziti njima niti će se tamo čuti stoka. Ptice nebeske i zveri pobeći će, otići će.
- „Jerusalim ću pretvoriti u gomilu kamenja, u jazbinu šakala. Judine gradove pretvoriću u pustoš u kojoj niko ne živi.“
- „Ko je mudar, pa da to razume? Kome su Gospodnja usta govorila, pa da to objavi? Zašto će zemlja propasti, zašto će kao pustinja izgoreti i niko njom neće prolaziti?“
- Gospod je rekao: „Jer su ostavili moj zakon koji sam stavio pred njih, nisu slušali moj glas i nisu živeli po mom zakonu,
- nego su sledili svoje tvrdokorno srce i išli su za likovima Bala, kako su ih njihovi očevi naučili.
- Zato ovako kaže Gospod nad vojskama, Izraelov Bog: ‘Nahraniću ovaj narod pelenom i napojiću žuči.
- Rasejaću ih među narode koje ni oni ni njihovi očevi nisu poznavali, i poslaću na njih mač da ih istrebim.’
- Ovako kaže Gospod nad vojskama: ‘Budite razboriti i pozovite žene koje nariču. Pošaljite po žene vešte u naricanju, neka dođu.
- Neka požure i neka nariču nad nama. Neka iz naših očiju suze poteku, neka s naših očnih kapaka vode poteku.
- Jer se sa Ciona čuje naricanje: ‘Opustošeni smo! Strašno smo posramljeni! Ostavljamo ovu zemlju, uništeni su domovi naši.’
- Zato čujte, žene, Gospodnju reč, neka vaše uho primi reč iz njegovih usta. Naučite svoje kćeri naricanju, učite jedna drugu naricaljkama.
- Smrt se penje kroz naše prozore, ulazi u naše utvrđene dvore da istrebi decu s ulica i mladiće s trgova.’
- Reci: ‘Ovako govori Gospod: ‘Mrtva ljudska tela ležaće kao đubrivo po njivi i kao žito koje je žetelac tek požnjeo, a nema ko da ga sakupi.’
- Ovako kaže Gospod: ‘Neka se mudar čovek ne hvali svojom mudrošću. Neka se snažan čovek ne hvali svojom snagom. Neka se bogat čovek ne hvali svojim bogatstvom.
- Ko se hvali, neka se hvali time što je razborit i što mene poznaje, što zna da sam ja Gospod i da pokazujem dobrotu, pravdu i pravednost na zemlji, jer mi je to milo,’ govori Gospod.
- ‘Evo, dolaze dani,’ govori Gospod, ‘kada ću pozvati na odgovornost sve koji su obrezani, ali su ipak u neobrezanju:
- Egipat, Judu, Edom, Amonove sinove, Moab i sve koji šišaju kosu na slepoočnicama i žive u pustinji. Jer su svi ti narodi neobrezani i ceo je Izraelov dom neobrezanog srca.’“
