- „Dome Izraelov, čujte reč koju vam govori Gospod!
- Ovako kaže Gospod: ‘Ne učite se da idete putem kojim idu narodi i ne plašite se nebeskih znakova, jer se njih narodi plaše.
- Običaji koje drže narodi samo su taština, jer oni seku drvo u šumi i od njega oštrom alatkom prave rukotvorine.
- Ukrašavaju ih srebrom i zlatom. Klinovima i čekićem pričvršćuju ih da se ne pomeraju.
- Oni su kruti kao palma, ne govore. Treba ih nositi, jer ne mogu hodati. Ne bojte ih se, jer nikakvo zlo ne mogu učiniti, a kamoli nešto dobro.“
- Gospode, niko nije kao ti! Ti si velik i tvoje ime je veliko i moćno.
- Ko da te se ne boji, Kralju nad narodima, jer ti to zaslužuješ! Jer među svim mudracima u narodima i u svim njihovim kraljevstvima nema nikog ko je kao ti.
- Svi su oni bezumni i ludi. Drvo ih navodi da idu za onim što je ništavno.
- Srebro u pločama donosi se iz Tarsisa, a zlato iz Ufaza, delo zanatlija, delo zlatarevih ruku. Idolima svojim odeću prave od plavog prediva i vune purpurne boje. Svi su oni delo veštih ljudi.
- Ali, Gospod je zaista Bog. On je živi Bog i večni Kralj. Od njegovog gneva zemlja će se zatresti, narodi neće opstati pred njegovom osudom.
- Ovako im recite: „Bogovi koji nisu načinili nebesa i zemlju nestaće sa zemlje i ispod nebesa.“
- On je svojom silom zemlju načinio, mudrošću svojom plodno tlo je učvrstio i razumom svojim nebesa razapeo.
- Od njegovog glasa huče vode na nebesima, on s kraja zemlje oblake podiže. Kiši je brane načinio i vetar izvodi iz svojih riznica.
- Svaki se čovek ponaša nerazumno, ništa ne shvata. Svaki će se zlatar postideti svog rezanog lika, jer su njegovi liveni likovi laž, nema života u njima.
- Ništavni su, predmeti podsmeha. Propašće u dan pohođenja.
- Ali onaj ko je „Jakovljevo nasledstvo“ nije kao oni, jer je on Tvorac svega, a Izrael je njegova palica, njegovo nasledstvo. Ime mu je Gospod nad vojskama.
- Pokupi sa zemlje svoje stvari, ženo koja živiš u teskobi.
- Jer ovako kaže Gospod: „Ovog puta izbaciću stanovnike ove zemlje kao što se kamen baca iz praćke, i pustiću na njih nevolju da shvate.“
- Teško meni zbog moje propasti! Moja rana je bolna. Ja kažem: „Zaista, ovo je moj bol, ja ću ga podnositi.
- Moj šator je opustošen, pokidana su sva uža mog šatora. Moji su sinovi otišli od mene, nema ih više. Niko više ne razapinje moj šator i ne podiže moja šatorska krila.
- Jer su pastiri bezumni i ne traže Gospoda. Zato ne postupaju razborito i sva su im se stada razišla.“
- Slušajte! Čuje se glas i velika vreva iz severne zemlje da Judine gradove pretvori u pustoš, u jazbinu šakala.
- Gospode, dobro znam da put zemaljskog čoveka nije u njegovoj vlasti. Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima.
- Prekori me, Gospode, ali pravedno, ne u svom gnevu, da me ne bi uništio.
- Izlij svoj gnev na narode koji se ne obaziru na tebe, i na plemena koja ne prizivaju tvoje ime. Jer oni su proždrli Jakova. Proždrli su ga i istrebili, i opustošili su njegovo prebivalište.
