- Reč koju je Gospod uputio Jeremiji:
- „Stani na vrata Gospodnjeg doma i objavi ovu reč. Ovako reci: ‘Čujte Gospodnju reč, svi vi u Judi koji ulazite na ova vrata da se poklonite Gospodu.
- Ovako kaže Gospod nad vojskama, Izraelov Bog: ‘Popravite svoje puteve i svoja dela, pa ću vas ostaviti da živite na ovom mestu.
- Ne uzdajte se u lažne reči i ne govorite: ‘Gospodnji hram, Gospodnji hram, ovo je Gospodnji hram!’
- Jer ako zaista popravite svoje puteve i svoja dela, ako zaista budete sudili pravedno između čoveka i njegovog bližnjeg,
- ako ne budete tlačili stranca, siroče i udovicu, ako na ovom mestu ne budete prolivali nedužnu krv i ako ne budete išli za drugim bogovima na svoju nesreću,
- tada ću vas ja ostaviti da živite na ovom mestu, u zemlji koju sam dao vašim praočevima, oduvek i zauvek.
- Ali vi svoje poverenje polažete u lažne reči – a od toga nikakve koristi nema.
- Zar možete krasti, ubijati, preljubu činiti, lažno se zaklinjati, prinositi kâd Balu i ići za drugim bogovima koje niste poznavali,
- a onda doći i stati pred mene u ovom domu nad kojim se priziva moje ime, pa zatim reći: ‘Izbavićemo se,’ iako činite sve te gadosti?
- Zar je ovaj dom, nad kojim se priziva moje ime, postao razbojnička pećina u vašim očima? Ali ja sve to vidim,’ govori Gospod.
- ‘Pođite na moje mesto koje je bilo u Šilohu, gde sam u početku nastanio svoje ime, i pogledajte šta sam od tog mesta učinio zbog zloće svog naroda Izraela.
- Zato što ste učinili sva ta nedela,’ govori Gospod, ‘i zato što sam vam govorio – ustajao rano i govorio – a vi niste slušali, i zato što sam vas zvao, a vi se niste odazvali,
- ovom domu nad kojim se priziva moje ime i u koji se vi uzdate, i mestu koje sam dao vama i vašim praočevima učiniću isto što sam učinio i Šilohu.
- Odbaciću vas od svog lica, kao što sam odbacio svu vašu braću, sve Jefremovo potomstvo.
- A ti se nemoj moliti za ovaj narod i nemoj dizati glasa vapeći, moleći ili preklinjući me za njih, jer te neću uslišiti.
- Zar ne vidiš šta čine po Judinim gradovima i po jerusalimskim ulicama?
- Sinovi skupljaju drva, očevi pale vatru, a žene mese testo i prave kolače da ih prinesu ‘kraljici nebeskoj.’ Izlivaju žrtve levanice drugim bogovima da bi me vređali.
- ‘Zar mene time vređaju?,’ govori Gospod. ‘Zar ne vređaju sami sebe, na svoju sramotu?`
- Zato ovako kaže Gospod Jehova: ‘Evo, moj gnev i moja jarost izlivaju se na ovo mesto, na ljude i na stoku, na drveće u polju i na plodove zemlje. Goreće moj gnev i neće se ugasiti.’
- Ovako kaže Gospod nad vojskama, Izraelov Bog: ‘Svoje žrtve paljenice dodajte svojim drugim žrtvama i jedite meso.
- Jer ništa od toga nisam rekao vašim praočevima, niti sam ih onog dana kad sam ih izveo iz egipatske zemlje tako uputio za žrtve paljenice i druge žrtve.
- Ali, ovo sam ih uputio: ‘Slušajte moj glas i biću vaš Bog, a vi ćete biti moj narod. U svemu hodite putem koji ću vam odrediti, da bi vam bilo dobro.’
- Ali oni nisu slušali, niti su prignuli svoje uho, nego su sledili zamisli svog tvrdokornog i zlog srca, pa su nazadovali umesto da su napredovali,
- od dana kad su vaši praočevi izašli iz egipatske zemlje pa do današnjeg dana. A ja sam vam slao sve svoje sluge, proroke, ustajao sam rano svaki dan i slao ih.
- Ali ovaj me narod nije slušao i nisu prignuli svoje uho, nego su ostali nepokorni. Činili su gore nego njihovi praočevi!
- Reci im sve ove reči, ali oni te neće slušati. Zovi ih, ali oni ti se neće odazvati.
- Reci im: ‘Ovo je narod koji ne sluša glas Gospoda, svog Boga, i ne prihvata pouku. Nestalo je vernosti, iščezla je iz njihovih usta.’
- Ošišaj svoju kosu i baci je, pa zapevaj naricaljku na ogoljenim brdima, jer sam ja, Gospod, odbacio naraštaj na koji sam se razgnevio i ostaviću ga.
- ‘Jer Judini sinovi čine ono što je zlo u mojim očima,’ govori Gospod. ‘Postavili su svoje odvratne idole u domu nad kojim se priziva moje ime, da bi ga oskrnavili.
- Sagradili su obredne uzvišice u Tofetu, u dolini Henomovog sina, da bi svoje sinove i kćeri spaljivali u vatri, što ih nikad nisam uputio, niti mi je to ikad na um palo.’
- ‘Zato dolaze dani,’ govori Gospod, ‘kad se to mesto više neće zvati Tofet i dolina Henomovog sina, nego dolina ubijanja. U Tofetu će se mrtvi sahranjivati, iako tamo neće biti mesta.
- Mrtva tela ovog naroda biće hrana nebeskim pticama i zemaljskim zverima, koje niko neće plašiti.
- I ja ću učiniti da iz gradova Judinih i sa ulica jerusalimskih nestane glas ushićenja i glas radosti, glas mladoženje i glas neveste, jer će zemlja postati pustinja.“
