Gospod mi je pokazao dve korpe smokava koje su stajale pred Gospodnjim hramom, nakon što je Nebuhadnezar, kralj Vavilona, zarobio Jehoniju, Joakimovog sina, Judinog kralja, i Judine knezove, majstore i graditelje utvrđenja, i odveo ih iz Jerusalima u izgnanstvo u Vavilon.
U jednoj korpi su bile vrlo dobre smokve, kao što su rane smokve, a u drugoj korpi su bile vrlo loše smokve, toliko loše da nisu bile za jelo.
Tada mi je Gospod rekao: „Šta vidiš, Jeremija?“ Odgovorio sam: „Vidim smokve. Dobre smokve su vrlo dobre, a loše su vrlo loše, toliko loše da nisu za jelo.“
Tada mi je Gospod rekao:
„Ovako kaže Gospod, Izraelov Bog: ‘Kao što su ove smokve dobre, tako će u mojim očima biti dobri Judini izgnanici, koje ću iz ovog mesta poslati u haldejsku zemlju.
Upraviću svoje oči na njih da im učinim dobro i vratiću ih u ovu zemlju. Izgradiću ih i neću ih srušiti, posadiću ih i neću ih iščupati.
Daću im srce da me poznaju, da znaju da sam ja Gospod. Oni će biti moj narod, a ja ću biti njihov Bog, jer će mi se vratiti svim svojim srcem.
Ali kao s lošim smokvama koje su toliko loše da nisu za jelo,’ kaže Gospod, ‘tako ću postupiti sa Sedekijom, Judinim kraljem, i s njegovim knezovima i ostatkom iz Jerusalima koji ostane u ovoj zemlji i s onima koji žive u egipatskoj zemlji.
Učiniću da budu primer užasa i nesreće za sva zemaljska kraljevstva, predmet podsmeha i podrugljive priče,* da budu ruglo i primer onih koji su prokleti, po svim mestima gde ću ih rasejati.
* Doslovno: „poslovice (izreke)“.
Poslaću na njih mač, glad i pomor, dok ih ne istrebim sa zemlje koju sam dao njima i njihovim praočevima.’“
