Knjiga proroka Jeremije (52. glava)

Sedekija je imao dvadeset i jednu godinu kad je počeo da vlada i vladao je jedanaest godina u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Amutala i bila je kći Jeremije iz Livne.
On je činio ono što je zlo u Gospodnjim očima, sve onako kako je činio i Joakim.
To što se dogodilo u Jerusalimu i Judi izazvalo je Gospodnji gnev, tako da ih je on odbacio od svog lica. A Sedekija se pobunio protiv kralja Vavilona.
Devete godine kraljevanja Sedekije, desetog meseca, desetog dana u mesecu, Nebuhadnezar, kralj Vavilona, došao je na Jerusalim sa svom svojom vojskom. Oni su se ulogorili pred gradom i oko njega podigli opsadni zid.
Grad je bio pod opsadom sve do jedanaeste godine vladanja Sedekije.
Četvrtog meseca, devetog dana u mesecu, u gradu je vladala velika glad i narod nije imao hleba.
Na kraju su gradske zidine bile probijene. Svi ratnici su se dali u beg i izašli su noću iz grada kroz vrata između dvostrukog zida, koji je pored kraljevog vrta, dok su Haldejci bili svuda oko grada. Zatim su krenuli prema Arabi.
Ali haldejska vojska je krenula u poteru za kraljem Sedekijom i stigla ga u pustim ravnicama kod Jerihona, a sva njegova vojska razbežala se od njega.
Tada su uhvatili kralja i odveli ga kralju Vavilona u Riblu u ematskoj zemlji, da mu on sudi.
Kralj Vavilona pogubio je Sedekijine sinove pred njegovim očima, a pogubio je u Ribli i sve Judine knezove.
Kralj Vavilona je oslepio Sedekiju, a zatim mu stavio bakarne okove i odveo ga u Vavilon gde je sve do smrti ostao zatvoren.
Petog meseca, desetog dana u mesecu, to jest devetnaeste godine vladanja Nebuhadnezara, kralja Vavilona, u Jerusalim je došao Nebuzaradan, zapovednik telesne straže, koji je služio kralju Vavilona.
On je spalio Gospodnji dom, kraljev dvor i sve kuće u Jerusalimu. Sve velike kuće spalio je vatrom.
Haldejska vojska koja je došla sa zapovednikom telesne straže srušila je sve zidine oko Jerusalima.
Nebuzaradan, zapovednik telesne straže, odveo je u izgnanstvo neke siromahe iz naroda, narod koji je ostao u gradu, one koji su se predali kralju Vavilona i vešte radnike koji su ostali.
Nebuzaradan, zapovednik telesne straže, ostavio je neke od siromaha u zemlji i odredio ih da rade kao vinogradari i ratari.
Haldejci su razbili bakarne stubove koji su bili u Gospodnjem domu, kolica i bakarno more iz Gospodnjeg doma, a sav bakar odneli su u Vavilon.
Uzeli su i lonce, lopate, makaze za podsecanje fitilja, činije, čaše i sav bakarni pribor koji se koristio za službu.
Zapovednik telesne straže uzeo je sudove za vodu, pepeonice, činije, lonce, svećnjake, čaše i činije od čistog zlata i od čistog srebra.
Nije se moglo izmeriti koliko je bakra potrošeno za dva stuba, jedno more i dvanaest bikova od bakra koji su bili ispod mora i kolica, i za sve što je kralj Solomon načinio za Gospodnji dom.
Svaki stub bio je visok osamnaest lakata, a mogao se obuhvatiti konopcem od dvanaest lakata. Njegova debljina je iznosila četiri prsta,* a iznutra je bio šupalj.
* Lakat iznosi 44,5 centimetara. Prst iznosi 1,85 centimetara. Vidi dodatak na kraju knjige.
Oglavlje na njemu bilo je od bakra, i bilo je visoko pet lakata. Filigranska mrežica i narovi oko oglavlja bili su od bakra. Takav je bio i drugi stub, a i narovi su bili isti.
Okolo je bilo devedeset i šest narova. Ukupno je nad mrežicom bilo sto narova.
Zapovednik telesne straže uzeo je Seraju, svešteničkog poglavara, Sefaniju, drugog sveštenika, i trojicu vratara,
a iz grada je uzeo jednog dvoranina koji je nadzirao vojnike, sedmoro ljudi koji su imali pristup kralju, a koji su se zatekli u gradu, zatim pisara vojnog zapovednika, koji je narod pozivao u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda koji su se zatekli u gradu.
Nebuzaradan, zapovednik telesne straže, uzeo ih je sa sobom i odveo kralju Vavilona u Riblu.
Kralj Vavilona ih je pobio; pogubio ih je u Ribli, u ematskoj zemlji. Tako je Juda bio izgnan iz svoje zemlje.
Ovo je narod koji je Nebuhadnezar odveo u izgnanstvo: u sedmoj godini bilo je tri hiljade dvadeset i tri Judejca.
Osamnaeste godine vladanja Nebuhadnezara, iz Jerusalima su odvedene osamsto trideset i dve duše.
Dvadeset i treće godine vladanja Nebuhadnezara, Nebuzaradan, zapovednik telesne straže, odveo je u izgnanstvo sedamsto četrdeset i pet Judejaca. Tako je odvedeno ukupno četiri hiljade šesto duša.
Trideset i sedme godine izgnanstva Joahina, Judinog kralja, dvanaestog meseca, dvadeset i petog dana u mesecu, Evil-Merodah, kralj Vavilona, u prvoj godini svog kraljevanja izveo je iz zatvora Joahina, Judinog kralja i oslobodio ga.
On je lepo razgovarao s njim i postavio je njegov presto iznad prestola drugih kraljeva koji su bili s njim u Vavilonu.
Joahin je skinuo svoje zatvorske haljine i jeo je za kraljevim stolom celog svog života.
Svakog dana je od kralja Vavilona dobijao onoliko hrane koliko mu je trebalo, celog svog života, sve dok nije umro.