Ovo je reč koju je Gospod preko proroka Jeremije izrekao o Vavilonu, haldejskoj zemlji:
„Objavite među narodima i razglasite! Podignite zastavu! Razglasite, ništa ne krijte! Recite: ‘Vavilon je osvojen, Bel je posramljen, Merodah je satrt u komade, njegovi likovi su posramljeni, njeni idoli su satrti u komade.’
Jer na njega dolazi narod sa severa koji njegovu zemlju pretvara u strašan prizor, tako da više niko u njoj ne živi. I ljudi i stoka beže i odlaze.“
„U te dane i u to vreme,“ govori Gospod, „Izraelovi sinovi i Judini sinovi doći će zajedno. Ići će plačući i tražiće Gospoda, svog Boga.
Pitaće za put za Cion, tamo će pogled upravljati i govoriće: ‘Dođite, sklopimo s Gospodom trajni savez koji se neće zaboraviti.’
Moj narod je stado ovaca koje ginu. Zavode ih njihovi pastiri. Besciljno ih po gorama vode, pa lutaju po gorama i brdima. Zaboravili su svoje počivalište.
Svi koji ih nađu proždiru ih, njihovi neprijatelji govore: ‘Nećemo biti krivi, jer su oni zgrešili Gospodu, onome u kom pravda prebiva, Gospodu, nadi svojih praočeva.“
„Bežite iz Vavilona, izađite iz haldejske zemlje i budite kao životinje koje predvode stado.
Jer ću na Vavilon podići i dovesti mnoštvo velikih naroda iz severne zemlje, i oni će se svrstati za boj i krenuti na njega. Odande će biti osvojen. Njihove su strele kao u silnog čoveka koji roditeljima decu ubija, koji se ne vraća bez uspeha.
Haldeja će postati plen. Svi koji je budu plenili uzeće koliko god žele,“ govori Gospod.
„Jer ste se vi radovali, klicali ste dok ste pljačkali moje nasledstvo. Skakali ste kao junice u mladoj travi i rzali ste kao pastuvi.
Vaša se majka veoma posramila, razočarala se ona koja vas je rodila. Evo, najbeznačajnija je među narodima – ona je bezvodna pustinja i pusta zemlja.
Zbog Gospodnjeg gneva neće biti nastanjena, sva će opusteti. Ko god prođe pored Vavilona, gledaće zaprepašćeno i zviždaće u čudu zbog svih njegovih nevolja.“
„Svrstajte se i sa svih strana krenite na Vavilon svi vi koji luk natežete! Odapinjite strele na njega! Ne štedite strele, jer je Gospodu zgrešio!
Oglasite se ratnim pokličem sa svih strana! On je pružio ruku, pali su njegovi stubovi, srušile se njegove zidine. To je Gospodnja osveta! Osvetite se Vavilonu, učinite mu onako kako je on činio!
Istrebite iz Vavilona onoga koji seje i onoga koji zamahuje srpom u vreme žetve. Zbog okrutnog mača vratiće se svako svom narodu, pobeći će svako u svoju zemlju.“
„Izrael je ovca iz rasteranog stada. Lavovi su ga rasterali. Najpre ga je kralj Asirije progutao, a zatim mu je Nebuhadnezar, kralj Vavilona, kosti oglodao.
Zato ovako kaže Gospod nad vojskama, Izraelov Bog: ‘Razračunaću se s kraljem Vavilona i njegovom zemljom, onako kako sam se razračunao s kraljem Asirije.
Vratiću Izrael na njegov pašnjak i on će pasti na Karmelu i na Bašanu. Po brdovitom području Jefrema i Gilada sitiće se njegova duša.’“
„U te dane i u to vreme,“ govori Gospod, „tražiće se Izraelov prestup, ali ga više neće biti, i Judini gresi, ali se neće naći, jer ću oprostiti onima koje budem ostavio.“
„Kreni na meratajimsku* zemlju i na stanovnike Fekoda! Neka ih stigne zatiranje i istrebljenje,“ govori Gospod. „Sve učini kako sam te uputio!
* „Meratajim“ znači „dvostruka pobuna“ ili „dvostruka gorčina“.
Ratna vika čuje se u zemlji, velika je propast.
Kako li je slomljen i razbijen malj cele zemlje! Kako li je strašan prizor Vavilon postao među narodima!
Postavio sam ti zamku i ti si se uhvatio, Vavilone, a da to nisi ni shvatio. Zatečen si i uhvaćen, jer si se Gospodu suprotstavio.
Gospod je otvorio svoju riznicu i izvadio oružje svoje osude. Jer Gospod nad vojskama treba da izvrši svoje delo u haldejskoj zemlji.
Krenite na nju s kraja zemlje! Otvorite njene žitnice! Zgrnite sve to na gomilu, kao što se žito zgrće! Uništite je, neka u njoj niko ne ostane!
Pokoljite sve njene mlade bikove, neka siđu na klanje! Teško njima, jer je došao njihov dan, vreme da budu pohođeni!“
„Čuje se glas onih koji beže, onih koji se spasavaju iz vavilonske zemlje, da na Cionu jave osvetu Gospoda, našeg Boga, osvetu za njegov hram.
Sazovite strelce protiv Vavilona, sve koji luk zapinju. Ulogorite se oko njega. Neka niko ne pobegne. Platite mu po njegovim delima, učinite mu sve onako kako je on činio, jer se drsko suprotstavio Gospodu, Svetom Bogu Izraelovom.
Zato će njegovi mladići popadati po njegovim trgovima, i tog dana izginuće svi njegovi ratnici,“ govori Gospod.
„Evo, dolazim na tebe, Oholi,“ govori Gospod nad vojskama, „jer će doći tvoj dan, vreme da se razračunam s tobom!
Oholi će posrnuti i pašće, i neće biti nikoga da ga podiže. Zapaliću vatru u njegovim gradovima, i ona će progutati svu njegovu okolinu.“
Ovako kaže Gospod nad vojskama: „Izraelovi sinovi i Judini sinovi zajedno su potlačeni. Svi koji su ih zarobili drže ih čvrsto i ne žele ih pustiti.
Ali moćan je njihov Otkupitelj, ime mu je Gospod nad vojskama. On će voditi njihovu parnicu, da bi doneo mir zemlji i smeo stanovnike Vavilona.“
„Mač dolazi na Haldejce,“ govori Gospod, „i na stanovnike Vavilona, na njegove knezove i na njegove mudrace.
Mač dolazi na one koji govore prazne reči, i oni će postupati bezumno. Mač dolazi na njegove junake, i oni će se uplašiti.
Mač dolazi na njegove konje, na bojna kola i na sve tuđince koji su usred njega, i oni će postati kao žene. Mač dolazi na njegove riznice, i one će biti opljačkane.
Opustošenje dolazi na njegove vode, i one će presušiti. Jer to je zemlja rezbarenih likova. Zbog svojih strašnih vizija ljudi se ponašaju bezumno.
Zato će se tamo nastaniti životinje koje žive u bezvodnom kraju i životinje koje zavijaju, i u njemu će stanovati sove. Nikad više neće biti nastanjen, neće ga više biti ni u jednom budućem naraštaju.“
„Kad ga Bog razori, kao što je razorio Sodom i Gomor i gradove oko njih,“ govori Gospod, „niko od ljudi neće tamo živeti, niko od ljudskih sinova neće se u njemu nastaniti.“
„Evo, narod dolazi sa severa, veliki narod i veliki kraljevi dići će se s krajeva zemlje.
Oni nose luk i koplje, okrutni su i nemilosrdni. Njihova je vika kao morska huka. Na konjima jašu, postrojeni su i jednodušno spremni za rat protiv tebe, kćeri vavilonska.
Kralj Vavilona je čuo vest o njima i ruke su mu klonule. Teskoba ga je uhvatila. Obuzeli su ga teški bolovi kao ženu kad se porađa.“
„Evo, neprijatelj će izaći kao lav iz jordanskih čestara i napašće one na sigurnom pašnjaku. U trenu ću Vavilonjane naterati da pobegnu iz svoje zemlje. Postaviću nad njihovom zemljom onog ko je izabran. Jer ko je kao ja? Ko će me izazvati? Koji pastir može preda mnom opstati?
Zato čujte šta Gospod namerava da učini s Vavilonom i šta je zamislio protiv haldejske zemlje: Najmanji iz stada biće odvučeni. Zbog njihovih dela on će opustošiti njihovo prebivalište.
Od strašnog pada Vavilona zemlja će se zatresti i vika će se čuti među narodima.“
