- Ponovo mi je došla Gospodnja reč:
- „Idi i viči da čuje Jerusalim: Ovako kaže Gospod: ‘Dobro se sećam odanosti koju si imala u svojoj mladosti, ljubavi koju si imala dok si verena bila, i kako si išla za mnom po pustinji, u zemlji gde se ne seje.
- Izrael je bio svet Gospodu, prvina njegovih plodova. Ko je god hteo da ga proguta, navukao bi krivicu na sebe. Nevolja bi ga snašla,’ govori Gospod.“
- Čujte Gospodnju reč, dome Jakovljev i sve porodice Izraelovog doma.
- Ovako kaže Gospod: „Kakvu su to nepravdu vaši očevi našli na meni, pa su odstupili od mene i pošli za ništavnim idolima i tako i sami postali ništavni?
- Oni nisu pitali: ‘Gde je Gospod koji nas je izveo iz egipatske zemlje, koji nas je vodio kroz pustinju, kroz pustu zemlju punu jama, bezvodnu i mračnu zemlju, zemlju kojom niko nije kročio i u kojoj zemaljski čovek nije živeo?’
- Ja sam vas doveo u zemlju voćnjaka, da jedete njen rod i njena dobra. Ali kad ste došli, oskrnavili ste moju zemlju, učinili ste odvratnim moje nasledstvo.
- Sveštenici nisu govorili: ‘Gde je Gospod?’ Oni koji se bave zakonom nisu me poznavali, pastiri su se bunili protiv mene, proroci su prorokovali u Balovo ime, išli su za onima od kojih nema koristi.
- ‘Zato ću se sporiti s vama,’ govori Gospod, ‘i sa sinovima vaših sinova sporiću se.’
- Pređite na kitimske obale i gledajte. Pošaljite ljude u Kedar i dobro razmislite i ispitajte da li se ikad tako nešto desilo.
- Da li je neki narod zamenio svoje bogove za one koji nisu bogovi? A moj narod je moju slavu zamenio za nešto od čega nema koristi.
- ‘Čudite se tome, nebesa, i naježite se od velike strahote,’ govori Gospod,
- ‘jer je moj narod dva zla učinio: ostavili su mene, izvor žive vode, i iskopali su bunare, provaljene bunare koji ne mogu da drže vodu.
- Da li je Izrael sluga? Da li je rob rođen u kući? Zašto je postao plen?
- Mladi lavovi na njega riču, puštaju svoj glas. Njegovu zemlju pretvaraju u strašan prizor. Njegovi su gradovi popaljeni i u njima niko ne živi.
- Čak su i sinovi iz Nofa i Tafnesa ogolili tvoje teme.
- Zar nisi to sam sebi učinio kad si ostavio Gospoda, svog Boga, dok te je vodio putem?
- Zašto bi sada odlazio u Egipat da bi pio šihorsku vodu? Zašto bi odlazio u Asiriju da bi pio vodu iz reke?
- Neka te tvoja zloća pouči, neka te tvoja neverna dela ukore. Znaj i vidi da je zlo i gorko to što si ostavio mene, Gospoda, svog Boga, i što nemaš straha preda mnom,’ govori Gospod Jehova nad vojskama.
- ‘Davno sam slomio tvoj jaram, raskinuo sam okove tvoje. A ti si rekao: ‘Neću ti služiti,’ jer si na svakom visokom brdu i pod svakim zelenim drvetom ležao kao bludnica i odavao se bludu.
- A ja sam te posadio kao crvenu plemenitu lozu, kao dobro seme. Zašto si se onda promenio prema meni i postao iskvarena mladica neke tuđe loze?
- Da se ceđu opereš i da mnogo sapuna uzmeš, tvoj prestup bi još uvek bio mrlja preda mnom,’ govori Gospod.
- Kako možeš da kažeš: ‘Nisam se oskrnavila, nisam išla za likovima Bala?’ Pogledaj svoj put u dolini. Vidi šta si učinila, ti si kao mlada brza kamila koja bez cilja trči svojim putevima,
- kao divlja magarica navikla na pustinju, koja dahće od silne žudnje u svojoj duši – ko će je zaustaviti kad joj dođe vreme za parenje? Ko je god traži, neće se umoriti. Lako će je naći kad je njen mesec.
- Pazi da ti noga ne ostane bosa i da ti grlo ne ožedni. A ti kažeš: ‘Nema ništa od toga! Ja volim tuđince i za njima ću ići.’
- Kao što se lopov postidi kad ga uhvate, tako će se i Izraelov dom postideti – oni, njihovi kraljevi, njihovi knezovi, njihovi sveštenici i njihovi proroci.
- Oni drvetu govore: ‘Ti si moj otac,’ i kamenu: ‘Ti si me rodio.’ A meni su okrenuli leđa, a ne lice. Ali kad ih snađe nevolja govoriće: ‘Ustani, spasi nas!’
- Gde su tvoji bogovi koje si sebi načinio? Neka ustanu ako mogu da te spasu kad te snađe nevolja. Jer tvojih bogova, Judo, ima koliko i tvojih gradova.
- Zašto se pravdate sa mnom? Svi ste prestupili protiv mene, kaže Gospod.
- Uzalud sam udarao vaše sinove. Nikakvu pouku nisu izvukli. Vaš mač proždire vaše proroke kao lav koji pustoši.
- Ljudi ovog naraštaja, čujte Gospodnju reč! Zar sam Izraelu postao pustinja ili zemlja duboke tame? Zašto moj narod govori: ‘Idemo kuda hoćemo, nećemo više k tebi doći?’
- Može li devica zaboraviti svoj nakit, nevesta svoj pojas? A moj narod zaboravlja mene već bezbroj dana.
- Zašto pripremaš sebi put da bi ljubav tražila? Zato i jesi puteve svoje na zlo navikla.
- Na tvojim haljinama nalazi se krv nedužnih siromaha. Na tvojoj odeći nalazim njihovu krv, iako nisu zatečeni kao provalnici.
- A ti kažeš: ‘Nedužna sam. Sigurno se njegov gnev odvratio od mene.’ A sad ću raspraviti s tobom zato što govoriš: ‘Nisam zgrešila.’
- Zašto tako olako menjaš svoje puteve? I od Egipta ćeš se posramiti kao što si se i od Asirije posramila.
- Otići ćeš pokrivajući glavu rukama, jer Gospod je odbacio one u koje se uzdaš, i nećeš imati uspeha uzdajući se u njih.“
