Jakov je pošao dalje, i na putu su ga sreli Božji anđeli.
Kada ih je ugledao, Jakov je odmah rekao: „Ovo je Božji logor!“ Zato je to mesto nazvao Mahanaim.*
* „Mahanaim“ znači „dva logora“.
Tada je Jakov pred sobom poslao glasnike kod svog brata Isava u zemlju Seir, u Edom,
i uputio ih: „Ovako ćete reći mom gospodaru Isavu: ‘Ovako govori tvoj sluga Jakov: ‘Kod Labana sam dugo živeo i ostao sam sve do sad.
Stekao sam goveda, magaraca i ovaca, slugu i sluškinja, i želim to da javim svom gospodaru kako bih našao milost u njegovim očima.’“
Posle nekog vremena glasnici su se vratili kod Jakova i rekli: „Išli smo kod tvog brata Isava, i on ti ide u susret s četiristo ljudi.“
Jakov se veoma uplašio i zabrinuo se. Zato je ljude koji su bili s njim, ovce, goveda i kamile razdelio u dva logora,
pa je onda rekao: „Ako Isav dođe i napadne jedan logor, drugi logor će uspeti da pobegne.“
Posle toga Jakov je rekao: „Bože mog oca Abrama i Bože mog oca Isaka, Gospode, ti koji mi govoriš: ‘Vrati se u svoju zemlju i svom rodu, i ja ću ti činiti dobro,’
ja nisam vredan sve milosti i sve vernosti koju si pokazao prema svom sluzi, jer sam samo sa štapom prešao Jordan, a sada imam dva logora.
Molim te, izbavi me iz ruke mog brata Isava, jer se bojim da ne dođe i ne napadne mene i majke s decom.
A ti si mi rekao: ‘Zaista ću ti činiti dobro i učiniću da tvog potomstva bude kao morskog peska, koga ima toliko mnogo da ne može da se izbroji.’“
Tu noć je Jakov proveo na tom mestu. Od onoga što je imao uzeo je dar za svog brata Isava:
dvesta koza i dvadeset jaraca, dvesta ovaca i dvadeset ovnova,
trideset kamila dojilica i njihove mlade, četrdeset krava i deset bikova, dvadeset magarica i deset magaraca.
Zatim je svojim slugama predao stado po stado i govorio im: „Pređite reku ispred mene i držite rastojanje među stadima.“
Zatim je prvog uputio: „Ako te sretne moj brat Isav i pita te: ‘Čiji si, i kuda ideš i čije je ovo stado pred tobom?,’
reci mu: ‘Tvog sluge Jakova. To je dar koji on šalje mom gospodaru Isavu, a on ide iza nas.’“
Takođe je uputio i drugog i trećeg i sve koji su išli za stadima: „Tako kažite Isavu kad ga sretnete.
I još recite: ‘Evo, tvoj sluga Jakov ide iza nas.’“ Jer je u sebi govorio: „Možda ću ga umiriti darom koji ide ispred mene. Zatim ću videti njegovo lice, pa će me možda lepo primiti.“
Tako je dar prešao reku ispred njega, a on je tu noć proveo u logoru.
Te iste noći ustao je, uzeo svoje dve žene i dve sluškinje i svojih jedanaest sinova i prešao Jabok.
Tako ih je uzeo i preveo preko reke, i prebacio je sve što je imao.
Kad je Jakov ostao sam, neki čovek rvao se s njim sve dok nije svanula zora.
Kad je video da ga ne može savladati, dotakao mu je bedro tako da se Jakovu iščašio kuk dok se rvao s njim.
Tada taj čovek reče: „Pusti me, jer sviće zora.“ A Jakov mu odgovori: „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.“
Ovaj, pak, upita: „Kako se zoveš?,“ a on odgovori: „Jakov.“
Tada mu reče: „Više se nećeš zvati Jakov, već Izrael,* jer si istrajao s Bogom i s ljudima i odoleo si.“
* „Izrael“ znači „onaj koji se dosledno bori s Bogom,“ ili „onaj kome pobedu daje Bog,“ „pobednik sa Bogom“.
Jakov ga upita: „Molim te, reci mi kako se zoveš.“ A on mu na to odgovori: „Zašto me pitaš kako se zovem?“ I tu ga je blagoslovio.
Jakov je to mesto nazvao Fanuel* jer je rekao: „Video sam Boga* licem u lice, a moja se duša ipak izbavila.“
* 1) „Fanuel“ znači „lice Božje“. 2) Uporedi sa Osija 12:4.
Sunce je granulo nad njim čim je prošao Fanuel. Jakov je hramao zbog kuka.
Zato sve do danas Izraelovi sinovi ne jedu tetivu koja ide uz bedreni živac i nalazi se na kuku, jer je on dotakao Jakova za kuk na mestu gde se nalazi tetiva koja ide uz bedreni živac.
