Posle se Gospod pojavio Abramu kod velikog drveća u Mamriji, dok je on za vreme dnevne žege sedeo na ulazu u šator.
Kad je podigao oči, video je tri čoveka kako stoje nedaleko od njega. Čim ih ugleda, s ulaza u šator potrča im u susret i pokloni se do zemlje.
Zatim reče: „Molim te, Gospode,* ako sam našao milost u tvojim očima, nemoj proći pored svog sluge.
* U celom 18. poglavlju, Abram se obraća Gospodu koristeći naziv „adonaj“ (moj gospodar), dok u narativu uvek stoji „Jehova“.
Dozvolite da se donese malo vode da vam se operu noge. Onda se odmorite pod ovim drvetom.
Doneću vam malo hleba da se okrepite, pa onda pođite dalje, jer ste zato i svratili kod vašeg sluge.“ Oni su na to rekli: „Dobro. Uradi onako kako si kazao.“
Abram je požurio u šator kod Sare i rekao joj: „Brzo, uzmi tri sea mere* finog brašna, zamesi testo i ispeci pogače.“
* Sea mera iznosi 7,33 litre.
Zatim je otrčao do stada, uzeo mladog i dobrog junca i dao ga sluzi, koji ga je brzo pripremio.
Onda je uzeo maslac, mleko i junca kog je pripremio i to je stavio pred njih. Dok su jeli, on je stajao pored njih pod drvetom.
Tada su ga upitali: „Gde je tvoja žena Sara?“ A on odgovori: „U šatoru je.“
Onda jedan od njih reče: „Dogodine u ovo doba opet ću doći kod tebe, i tvoja žena Sara imaće sina.“ A Sara je to slušala na ulazu u šator, iza njegovih leđa.
Abram i Sara bili su stari, u poznim godinama. Sara više nije imala mesečni ciklus.
Zato se Sara nasmejala u sebi i rekla: „Zar ću sada kad sam ostarila i kad je moj gospodar star osetiti tu radost?“
Tada Gospod reče Abramu: „Zašto se Sara nasmejala i rekla: ‘Zar ću zaista roditi sada kad sam ostarila?’
Zar je Gospodu išta nemoguće? Doći ću opet kod tebe kad bude vreme, dogodine u ovo doba, i Sara će imati sina.“
Tada je Sara porekla da se smejala: „Nisam se smejala!“ Jer se uplašila. A on joj je rekao: „Jesi, smejala si se.“
Kasnije su ti ljudi ustali i pogledali dole prema Sodomu, a Abram je pošao s njima da ih isprati.
Tada Gospod reče: „Zar da od Abrama krijem šta ću učiniti?
Od Abrama će postati velik i moćan narod, i preko njega će se blagosloviti svi narodi na zemlji.
Jer mi je poznato da će poučiti svoje sinove i svoj dom posle sebe da se drže Gospodnjeg puta postupajući pravično i kako valja, tako da Gospod ispuni na Abramu sve što je obećao za njega.“
Gospod zatim reče: „Velike su pritužbe na Sodom i na Gomor, i njihov je greh veoma težak.
Odlučio sam da siđem i da vidim da li zaista rade to zbog čega vika dopire do mene, i da znam ako nije tako.“
Tada su se oni ljudi okrenuli odande i krenuli u Sodom, a Gospod je još uvek stajao pred Abramom.
Tada mu Abram priđe i reče: „Hoćeš li zaista pogubiti pravednika zajedno sa zlim?
Možda u gradu ima pedeset pravednika. Zar ćeš ih zaista pogubiti, ne oprostivši tom mestu zbog tih pedeset pravednika koji su u njemu?
Ti nikada ne bi tako postupio i pogubio pravednika zajedno sa zlim, tako da se pravednom desi isto što i zlom! Ti to nipošto ne bi učinio! Zar Sudija cele zemlje neće činiti ono što je pravo?“
Tada Gospod reče: „Ako u Sodomu nađem pedeset pravednika, zbog njih ću oprostiti celom gradu.“
Ali Abram na to reče: „Molim te, saslušaj me. Iako sam prah i pepeo usuđujem se da govorim Gospodu.
Možda pravednika bude pet manje od pedeset. Hoćeš li zbog tih pet uništiti čitav grad?“ A On odgovori: „Neću ga uništiti ako ih tamo nađem četrdeset i pet.“
Abram opet reče: „Možda ih se tamo nađe četrdeset.“ A On reče: „Neću to učiniti zbog tih četrdeset.“
Ali Abram nastavi: „Molim te, Gospode, nemoj se razgneviti, nego mi dopusti da još nešto kažem: Možda se tamo nađe trideset pravednika.“ A On na to reče: „Neću to učiniti ako ih tamo nađem trideset.“
Abram opet reče: „Molim te, saslušaj me. Usuđujem se da govorim Gospodu još jednom. Možda se tamo nađe dvadeset pravednika.“ A On odgovori: „Neću ga uništiti zbog tih dvadeset.“
Na kraju Abram reče: „Molim te, Gospode, nemoj se razgneviti, nego mi dopusti da progovorim samo još jednom: Možda se tamo nađe deset pravednika.“ A On odgovori: „Neću ga uništiti zbog tih deset.“
Kada je završio razgovor s Abramom, Gospod je otišao svojim putem, a Abram se vratio u svoje mesto.
