Sara je živela sto dvadeset i sedam godina. To su godine Sarinog života.
Sara je umrla u Kirijat-Arbi, to jest u Hebronu, u hananskoj zemlji, a Abram je ušao u šator da ožali Saru i da je oplače.
Onda je Abram ustao od svoje mrtve žene i rekao Hetovim sinovima:
„Ja sam stranac i došljak među vama. Prodajte mi ovde mesto za grob da odnesem i sahranim svoju ženu.“
Hetovi sinovi su odgovorili Abramu:
„Čuj nas, gospodaru. Ti si knez Božji u našoj sredini. Sahrani svoju pokojnicu u najbolji naš grob. Niko od nas neće ti uskratiti grob da u njemu sahraniš svoju pokojnicu.“
Tada je Abram ustao, poklonio se stanovnicima te zemlje, Hetovim sinovima,
i rekao im: „Ako se slažete da odnesem i sahranim svoju ženu, poslušajte me i zauzmite se za mene kod Soarovog sina Efrona
da mi da svoju pećinu Makpelu, koja se nalazi na kraju njegovog polja. Za onoliko srebra koliko vredi neka mi je pred vašim očima proda za grob.“
Među Hetovim sinovima sedeo je i Efron. Zato je Efron Hetejin odgovorio Abramu da ga čuju Hetovi sinovi i svi oni koji su ulazili na vrata njegovog grada:
„Ne, gospodaru! Poslušaj me. To polje ti ja poklanjam, a i pećinu koja je na njemu. Poklanjam ti to pred očima sinova mog naroda.“ Sahrani svoju ženu.“
Tada se Abram poklonio pred stanovnicima te zemlje
i rekao Efronu tako da ga oni čuju: „Kad bi me samo poslušao! Ne, moraš me poslušati! Daću ti onoliko srebra koliko polje vredi. Uzmi to od mene, da tamo sahranim svoju ženu.“
Efron je odgovorio Abramu:
„Gospodaru moj, poslušaj me. Zemlja vredi četiristo sikala* srebra, ali šta je to između mene i tebe! Sahrani, dakle, svoju ženu.“
* Sikal je težio 11,4 grama.
Tako je Abram poslušao Efrona i pred Hetovim sinovima izmerio mu onoliko srebra koliko je on rekao, četiristo sikala srebra, prema tadašnjoj vrednosti među trgovcima.
Tako je bilo potvrđeno da je Efronovo polje u Makpeli, koja je ispred Mamrije, i pećina koja je na tom polju kao i sve drveće na njemu unutar njegovih međa
prešlo u Abramovo vlasništvo jer je on to kupio pred očima Hetovih sinova, među svima koji su ulazili na vrata onog grada.
Posle toga, Abram je sahranio svoju ženu Saru u pećini u polju Makpeli, ispred Mamrije, to jest Hebrona, u hananskoj zemlji.
Tako su Hetovi sinovi potvrdili da polje i pećina koja je na njemu pripadaju Abramu kao mesto za grob.
