- U zemlji je bila velika glad.
- A kad su pojeli žito koje su doneli iz Egipta, njihov otac im reče: „Idite opet i kupite nam malo hrane.“
- Na to mu Juda reče: „Onaj čovek nas je jasno upozorio: ‘Ne dolazite opet pred mene ako vaš brat ne bude s vama.’
- Ako pustiš našeg brata da ide s nama, onda ćemo otići da ti kupimo hranu.
- Ali ako ga ne pustiš, nećemo otići, jer nam je onaj čovek rekao: ‘Ne dolazite opet pred mene ako vaš brat ne bude s vama.’“
- A Izrael je uzviknuo: „Zašto ste mi učinili zlo rekavši onom čoveku da imate još jednog brata?“
- Oni su odgovorili: „Čovek se potanko raspitivao o nama i našoj porodici: ‘Da li vam je otac još živ? Imate li još nekog brata?,’ a mi smo mu ispričali sve kako jeste. Kako smo mogli znati da će reći: ‘Dovedite svog brata?’“
- Tada Juda reče svom ocu Izraelu: „Pošalji dete sa mnom, pa da ustanemo i idemo, da ostanemo živi i da ne pomremo, i mi i ti i naša deca.
- Ja odgovaram za njega. Traži ga iz moje ruke. Ako ti ga ne vratim i ne dovedem ga pred tebe, biću ti kriv za sva vremena.
- Da nismo oklevali, do sada bismo se već dvaput vratili.“
- Tada im njihov otac Izrael reče: „Ako je tako, onda uzmite najbolji rod ove zemlje u svoje džakove i odnesite ih onom čoveku na dar: malo balzama i malo meda, mirođije i kore od drveta koje sadrži smolu, pistaća i badema.
- Ponesite sa sobom i dvaput više novca. Vratite i novac koji je bio odozgo u vašim vrećama. Možda je to bila greška.
- Uzmite svog brata, pa ustanite i idite opet kod onog čoveka.
- A Bog Svemoćni neka podstakne onog čoveka da vam se smiluje, pa da vam pusti drugog brata i Benjamina. A ja, ako moram da ostanem bez dece, neka ostanem!“
- Tako su oni uzeli taj dar i dvaput više novca i poveli su Benjamina. Zatim su otišli u Egipat i stali pred Josifa.
- Kad je Josif video da je i Benjamin s njima, odmah je rekao čoveku koji je upravljao njegovim domom: „Odvedi ove ljude u kuću, zakolji nešto od stoke i pripremi jelo, jer će ovi ljudi jesti sa mnom u podne.“
- Taj čovek je odmah učinio kako mu je Josif rekao i odveo te ljude u Josifov dom.
- A oni su se uplašili što ih on vodi u Josifov dom, pa su rekli: „Tamo nas vode zbog novca koji je bio stavljen u naše vreće, da bi nasrnuli na nas i napali nas, pa da nas uzmu za robove i otmu nam magarce!“
- Zato su pristupili čoveku koji je upravljao Josifovim domom i obratili mu se na ulazu u kuću,
- rekavši: „Oprosti, gospodaru. Mi smo i ranije dolazili da kupimo hranu.
- Ali kad smo se zaustavili da prenoćimo i otvorili svoje vreće, svaki od nas našao je novac odozgo u svojoj vreći, svoj novac u punoj težini. Zato svojim rukama želimo da ga vratimo.
- A sa sobom smo doneli još novca da kupimo hranu. Mi ne znamo ko nam je stavio novac u vreće.“
- Tada im on reče: „Sve je u redu. Ne bojte se. Vaš Bog i Bog vašeg oca stavio vam je blago u vreće. Vaš novac je stigao k meni.“ Zatim im je izveo Simeona.
- Čovek ih je zatim uveo u Josifov dom, doneo vodu da im se operu noge i dao hranu za njihove magarce.
- Oni su pripremili dar za Josifa kad dođe u podne, jer su čuli da će kod njega jesti.
- Kad je Josif ušao u kuću, oni su mu predali dar koji su poneli sa sobom, i pali su ničice pred njim.
- On ih je pitao da li su dobro i zatim je rekao: „Da li je dobro vaš stari otac o kome ste pričali? Da li je još živ?“
- Oni su odgovorili: „Dobro je tvoj sluga, naš otac. Još je živ.“ Zatim su se poklonili pred njim i pali ničice.
- Kad je Josif podigao oči i video svog brata Benjamina, sina svoje majke, rekao je: „Da li je ovo vaš najmlađi brat o kome ste mi pričali?“ Zatim je rekao: „Sine, neka Bog bude milostiv prema tebi.“
- Tada je Josif požurio da izađe napolje jer je bio duboko ganut zbog svog brata. Zato je potražio mesto gde bi se isplakao, pa je ušao u jednu odaju gde je mogao da bude sam i tamo se isplakao.
- Posle se umio, izašao iz sobe i savladavajući svoja osećanja rekao: „Poslužite jelo.“
- Zasebno su poslužili i njega i njegovu braću i Egipćane koji su jeli kod njega, jer Egipćani nisu mogli da jedu s Jevrejima, zato što je to Egipćanima bilo nečisto.
- Oni su sedeli pred njim od najstarijeg, prema njegovom pravu koje ima kao prvenac, pa do najmlađeg. I u čudu su se gledali.
- A on je naredio da im se posluže jela koja su bila pred njim, a Benjaminu je dao pet puta više nego svima ostalima. Tako su se oni gostili i pili s njim dok se nisu nasitili.
