- Dina, Leina kći, koju je ona rodila Jakovu, redovno je izlazila da posmatra kćeri te zemlje.
- Šekem, sin Emora Hivejina, poglavara te zemlje, ugledao je Dinu, uzeo je, legao s njom i obeščastio je.
- Njegova je duša prionula uz Dinu, Jakovljevu kćer, i on je tu devojku zavoleo i rečima nastojao da pridobije njeno srce.
- Na kraju je Šekem rekao svom ocu Emoru: „Traži mi ovu devojku za ženu.“
- Jakov je čuo da je on obeščastio njegovu kćer Dinu. Jakov je o tome ćutao dok nisu došli njegovi sinovi koji su bili kod stoke u polju.
- Kasnije je Emor, Šekemov otac, otišao kod Jakova da razgovara s njim.
- A Jakovljevi sinovi su došli iz polja čim su čuli šta je bilo. To ih je jako zabolelo i razgnevilo, jer je Šekem bezumno postupio i naneo sramotu Izraelu kad je legao s Jakovljevom kćeri, a tako nešto nije smelo da se učini.
- Emor im je rekao: „Duša mog sina Šekema prionula je uz vašu kćer. Molim vas, dajte mu je za ženu,
- i sklapajte brakove s nama. Svoje kćeri davaćete nama, a naše kćeri uzimaćete za sebe.
- Živite s nama i slobodno koristite našu zemlju. Živite ovde, trgujte s nama i u njoj se nastanite.“
- Tada je Šekem rekao njenom ocu i njenoj braći: „Dajte da nađem milost u vašim očima, i daću vam šta god kažete.
- Tražite koliko hoćete za nevestu i dar, i ja ću dati šta god kažete, samo mi dajte tu devojku za ženu.“
- Zato što je Šekem obeščastio njihovu sestru Dinu, Jakovljevi sinovi su odgovorili Šekemu i njegovom ocu Emoru s namerom da ih prevare.
- Rekli su im: „Nipošto ne možemo učiniti tako nešto i dati svoju sestru čoveku koji nije obrezan, jer je to za nas sramota.
- Na to možemo pristati samo pod uslovom da postanete kao i mi, i da obrežete sve muškarce među vama.
- Onda ćemo svoje kćeri davati vama, a vaše kćeri uzimati za sebe, i živećemo s vama i postaćemo jedan narod.
- Ali ako nas ne poslušate i ne obrežete se, uzećemo svoju kćer i otići ćemo.“
- Šekemu i njegovom ocu Emoru dopalo se ono što su oni rekli.
- Mladić nije oklevao da ispuni taj uslov, jer mu se Jakovljeva kći veoma sviđala, a on je bio najpoštovaniji u celom domu svog oca.
- Tako su Emor i njegov sin Šekem otišli na vrata svog grada i rekli ljudima svog grada:
- „Ovi su ljudi miroljubivi prema nama. Neka se nasele u zemlji i trguju s nama, jer zemlja je dovoljno prostrana i za njih. Njihove kćeri uzimaćemo za žene, a naše kćeri davaćemo njima.
- Ti ljudi će pristati da žive s nama i da postanemo jedan narod samo pod uslovom da se svi muškarci među nama obrežu kao što su oni obrezani.
- Zar neće onda njihovi posedi i njihovo blago i sva njihova stoka pripasti nama? Samo pristanimo na taj uslov da bi živeli s nama.“
- Tada su svi koji su izlazili na vrata njegovog grada poslušali Emora i njegovog sina Šekema, i svi muškarci su se obrezali, svi koji su izlazili na vrata njegovog grada.
- Ali trećeg dana, dok su oni još bili u bolovima, dva Jakovljeva sina, Simeon i Levije, Dinina braća, uzeli su svoje mačeve i ušli u grad, a da niko ništa nije posumnjao, i pobili sve muškarce.
- Oštricom mača ubili su Emora i njegovog sina Šekema. Onda su uzeli Dinu iz Šekemove kuće i otišli.
- Ostali Jakovljevi sinovi napali su muškarce koji su već bili teško povređeni i oplenili su grad, jer je tamo njihova sestra bila obeščašćena.
- Zatim su uzeli njihove ovce, njihova goveda i njihove magarce i sve što je bilo u gradu i što je bilo u polju.
- Uzeli su svu njihovu imovinu i zarobili svu decu i sve žene, i opljačkali sve što je bilo u kućama.
- Tada je Jakov rekao Simeonu i Leviju: „Izložili ste me prekoru i zbog vas sam postao mrzak stanovnicima ove zemlje, Hanancima i Ferezejima. Ja imam malo ljudi, a oni će se skupiti protiv mene i napašće me i pobiće i mene i moj dom.“
- A oni su na to rekli: „Zar da se neko s našom sestrom ophodi kao s bludnicom?“
