Abram je uzeo još jednu ženu koja se zvala Hetura.
Ona mu je rodila Zemrana, Joksana, Madana, Madijana, Jesvoka i Šuaha.
Joksanu su se rodili Šeba i Dedan. Dedanovi sinovi bili su Asurim, Letusim i Laomim.
Madijanovi sinovi bili su Efa, Efer, Enoh, Abida i Eldaga. Sve su to bili Heturini sinovi.
Abram je Isaku dao sve što je imao,
a sinovima koje je imao sa inočama dao je darove. Zatim ih je još za života poslao na istok, daleko od svog sina Isaka, u zemlju istoka.
Ovo su godine Abramovog života što ga je proživeo – sto sedamdeset i pet godina.
Zatim je Abram izdahnuo, i umro u dubokoj starosti, star i zadovoljan, i bio je pribran svom narodu.
Njegovi sinovi Isak i Ismailo sahranili su ga u pećini Makpeli, koja je ispred Mamrije, u polju Efrona, sina Soara Hetejina,
u polju koje je Abram kupio od Hetovih sinova. Tamo su sahranjeni Abram i njegova žena Sara.
Posle Abramove smrti Bog je i dalje blagosiljao njegovog sina Isaka, koji je živeo blizu Ber-Lahai-Roija.
Ovo su događaji iz života Abramovog sina Ismaila, kog mu je rodila Egipćanka Hagara, Sarina sluškinja.
Ovo su Ismailovi sinovi, po njihovim imenima i po njihovim porodicama: Ismailov prvenac Nebajot, zatim Kedar, Abdeel, Mivsam,
Misma, Duma, Masa,
Hadad, Tema, Jetur, Nafes i Kedma.
To su Ismailovi sinovi, i to su njihova imena po mestima gde su živeli i po njihovim logorima: dvanaest poglavara po njihovim plemenima.
Ovo su godine Ismailovog života – sto trideset i sedam godina. Zatim je izdahnuo i umro, i bio je pribran svom narodu.
Njegovi potomci su živeli između Havile, blizu Sura, koji je istočno od Egipta, i Asirije. Naselili su se pred svom svojom braćom.
Ovo su događaji iz života Abramovog sina Isaka. Abramu se rodio Isak.
Isak je imao četrdeset godina kad se oženio Rebekom, kćeri Betuela Sirijca iz Padan-Arama, sestrom Labana Sirijca.
Isak nije prestajao da se usrdno moli Gospodu za svoju ženu, pošto je bila nerotkinja. Gospod ga je na kraju uslišio, te je njegova žena Rebeka zatrudnela.
Sinovi u njoj udarali su jedan u drugog, tako da je ona rekla: „Ako je tako, zašto da živim?“ Tada je otišla da traži savet od Gospoda.
Gospod joj je rekao: „Dva su naroda u tvojoj utrobi; dva će se naroda iz tvoje utrobe razdeliti. Jedan narod biće jači od drugog naroda, i stariji će služiti mlađem.“
Kad je došlo vreme da rodi, u njenoj utrobi bili su blizanci.
Tada je prvi izašao sav crven i dlakav kao da ima ogrtač od dlake; zato su mu dali ime Isav.*
* „Isav“ znači „dlakav“.
Posle njega izašao je njegov brat, držeći se rukom Isavu za petu; zato su mu dali ime Jakov.* Kad ih je rodila, Isak je imao šezdeset godina.
* „Jakov“ znači „onaj koji se drži za petu; onaj koji potiskuje (izgurava)“.
Dečaci su porasli, i Isav je postao dobar lovac, čovek koji je dosta boravio u polju, a Jakov je bio neporočan čovek i živeo je u šatorima.
Isak je voleo Isava, jer mu je za jelo donosio divljač, dok je Rebeka volela Jakova.
Jednom je Jakov kuvao neko jelo, kad je Isav došao iz polja umoran.
Isav je rekao Jakovu: „Daj mi brzo da jedem malo tog crvenog jela, jer sam umoran! Daj mi malo od tog jela.“ Zato je dobio ime Edom.*
* „Edom“ znači „crven; rumen“.
Tada mu Jakov odgovori: „Prvo mi prodaj svoje pravo koje imaš kao prvenac!“
A Isav reče: „Evo, samo što nisam umro, šta će mi onda prvenaštvo?“
Jakov mu zatim reče: „Prvo mi se zakuni!“ On se zakleo Jakovu i prodao mu svoje pravo koje je imao kao prvenac.
Tada je Jakov dao Isavu hleb i kuvano sočivo, i on se najeo i napio. Onda je ustao i otišao. Tako je Isav prezreo svoje prvenaštvo.
