- Jakov je video da u Egiptu ima žita, pa je svojim sinovima rekao: „Zašto gledate jedan u drugoga?“
- I još je rekao: „Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite i tamo ga kupite, da ostanemo živi i da ne pomremo.“
- Tako su desetorica Josifove braće otišla u Egipat da kupe žito.
- Ali Jakov nije poslao Josifovog brata Benjamina s drugom braćom, jer je rekao: „Da ga ne bi zadesilo neko zlo, pa da pogine.“
- Tako su Izraelovi sinovi došli zajedno s drugima koji su dolazili da kupuju hranu, jer je u hananskoj zemlji vladala glad.
- A Josif je bio moćan čovek u zemlji. On je prodavao žito ljudima iz svih zemalja. Zato su Josifova braća došla kod njega i poklonila mu se licem do zemlje.
- Kad je Josif ugledao svoju braću, odmah ih je prepoznao, ali oni njega nisu prepoznali. Zato im se obratio oštrim rečima: „Odakle dolazite?“ Oni su odgovorili: „Dolazimo iz hananske zemlje da kupimo hranu.“
- Josif je prepoznao svoju braću, ali oni njega nisu prepoznali.
- Josif se odmah setio snova koje je sanjao o njima, pa im je rekao: „Vi ste uhode! Došli ste da vidite gde je zemlja nezaštićena!“
- A oni su mu odgovorili: „Ne, gospodaru. Tvoje sluge su došle da kupe hranu.
- Svi smo mi sinovi jednog čoveka. Mi smo čestiti ljudi. Tvoje sluge nisu uhode.“
- Ali on im je rekao: „Nije tačno! Vi ste došli da vidite gde je zemlja nezaštićena!“
- Oni su tada rekli: „Nas je dvanaestoro braće, tvojih slugu. Svi smo mi sinovi jednog čoveka u hananskoj zemlji. Najmlađi je ostao s našim ocem, a jednog više nema.“
- Ali Josif im reče: „Već sam vam kazao: ‘Vi ste uhode!’
- Ovako ćete biti iskušani: Tako živ bio faraon, nećete izaći odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo.
- Pošaljite jednog od vas da dovede vašeg brata, a vi ćete ostati u zatvoru, da bi se videlo da li je istina to što ste rekli. Ali ako nije, tako živ bio faraon, onda ste uhode.“
- Zatim ih je sve zajedno bacio u zatvor na tri dana.
- Trećeg dana Josif im reče: „Ako ovako uradite ostaćete živi, jer se ja bojim Boga:
- Ako ste čestiti, neka jedan od vaše braće ostane u zatvoru, a vi ostali idite i odnesite žito svojim porodicama koje gladuju.
- Onda mi dovedite svog najmlađeg brata da se posvedoče reči vaše da ne izginete.“ I oni su učinili tako.
- Tada rekoše jedan drugom: „Sigurno snosimo krivicu zbog našeg brata, jer smo videli nevolju njegove duše kad nas je preklinjao za milost, a mi ga nismo poslušali. Zato nas je snašla ova nevolja.“
- Tada im Ruben odgovori: „Zar vam nisam govorio: ‘Ne činite greh detetu?’ Ali vi niste slušali. Sad se traži račun za njegovu krv.“
- Ali nisu znali da ih Josif razume, jer je s njima razgovarao preko tumača.
- Zato se udaljio od njih i zaplakao. Zatim se vratio i razgovarao s njima, pa je uzeo Simeona i vezao ga pred njihovim očima.
- Tada je Josif dao nalog da im se džakovi napune žitom, da im se u njihove vreće vrati novac i da im se da hrana za put. Tako su im i učinili.
- Oni su natovarili žito na svoje magarce i krenuli odande.
- Kad su se zaustavili da prenoće i kad je jedan od njih otvorio svoju vreću da nahrani magarca, ugledao je svoj novac odozgo u vreći.
- Tada je svojoj braći rekao: „Moj novac je vraćen i evo ga u vreći!“ Tada im se srce ispunilo strahom, pa su se drhteći okrenuli jedan prema drugom i rekli: „Šta nam je ovo Bog učinio?“
- Kad su došli kod svog oca Jakova u hanansku zemlju, ispričali su mu šta im se sve dogodilo:
- „Čovek koji je gospodar one zemlje oštro je razgovarao s nama, jer je mislio da smo uhode koje su došle da izvide zemlju.
- Ali mi smo mu rekli: ‘Mi smo čestiti ljudi. Nismo uhode.
- Nas je dvanaestoro braće i sinovi smo jednog oca. Jednog brata više nema, a najmlađi je ostao s našim ocem u hananskoj zemlji.’
- Ali čovek koji je gospodar one zemlje rekao nam je: ‘Ovako ću znati da li ste čestiti: neka jedan od vaše braće ostane kod mene, a vi uzmite nešto hrane za svoje porodice koje gladuju, pa idite.
- Dovedite mi svog najmlađeg brata. Tako ću znati da niste uhode, nego da ste čestiti ljudi. Onda ću vam vratiti vašeg brata, a vi ćete moći da trgujete u ovoj zemlji.’“
- A kad su praznili svoje vreće, svako je u svojoj vreći našao zavežljaj s novcem. Oni i njihov otac videli su zavežljaje s novcem i uplašili su se.
- Tada je njihov otac Jakov uzviknuo: „Zbog vas sam ostao bez dece! Josifa više nema, nema ni Simeona, a i Benjamina hoćete da mi uzmete! Sve se na mene svalilo!“
- A Ruben reče svom ocu: „Ubij moja dva sina ako ti ga ne vratim. Daj ga meni, ja ću se brinuti o njemu i vratiću ti ga.“
- Ali on odgovori: „Moj sin neće ići s vama, jer je njegov brat mrtav i on je ostao sam. Ako ga zadesi neko zlo pa pogine na putu na koji idete, poslali biste moju sedu glavu s tugom u grob.“
