- Abram je ostario i zašao u godine. Gospod je u svemu blagoslovio Abrama.
- Zato je Abram rekao svom najstarijem sluzi koji je upravljao svim što je on imao u svom domu: „Stavi ruku pod moje bedro,
- pa da te zakunem Gospodom, Bogom nebesa i Bogom zemlje, da za mog sina ne uzmeš ženu od kćeri Hananaca među kojima živim
- nego da odeš u moju zemlju i u moj rod, i da uzmeš ženu za mog sina Isaka.“
- Ali sluga mu reče: „Šta ako devojka ne bude htela da pođe sa mnom u ovu zemlju? Da li onda moram da odvedem tvog sina u zemlju iz koje si ti otišao?“
- Abram mu odgovori: „Pazi da ne odvedeš mog sina tamo.
- Gospod, Bog nebesa, koji me je odveo iz doma mog oca i iz zemlje mog roda, i koji mi je govorio i zakleo mi se rekavši: ‘Ovu zemlju daću tvom potomstvu,’ on će pred tobom poslati svog anđela, i ti ćeš sigurno dovesti odande ženu za mog sina.
- Ako devojka ne bude htela da pođe s tobom, bićeš oslobođen svoje zakletve. Samo pazi da tamo ne odvedeš mog sina.“
- Tada je sluga stavio svoju ruku pod bedro svog gospodara Abrama i zakleo mu se da će tako učiniti.
- Zatim je sluga od svog gospodara uzeo deset kamila i poneo razna dobra svog gospodara.“ Onda je ustao i pošao na put u Mesopotamiju u Nahorov grad.
- Kad je predveče stigao, pustio je kamile da poležu izvan grada kod jednog bunara, u vreme kad su žene obično dolazile po vodu.
- Onda je rekao: „Gospode, Bože mog gospodara Abrama, molim te, učini danas ovo delo preda mnom i budi milostiv prema mom gospodaru Abramu.
- Evo ja stojim kraj bunara s vodom, a kćeri stanovnika ovog grada dolaze po vodu.
- Neka devojka kojoj kažem: ‘Molim te, spusti svoj krčag da se napijem,’ a ona odgovori: ‘Pij, a i tvoje kamile ću napojiti,’ bude ona koju si izabrao za svog slugu Isaka. Po tome ću znati da si pokazao ljubaznost prema mom gospodaru.“
- Još nije do kraja izgovorio te reči, kad evo, s krčagom na ramenu dođe Rebeka, kći Betuela, sina Melhe žene Abramovog brata Nahora.
- Ta devojka je bila veoma lepa, bila je devica, s njom nijedan muškarac još nije legao. Ona je sišla do bunara, napunila svoj krčag i onda se vratila gore.
- Sluga joj je odmah potrčao u susret i rekao: „Molim te, daj mi malo vode iz svog krčaga.“
- A ona je rekla: „Pij, gospodaru.“ I brzo je spustila krčag na ruku i dala mu da pije.
- Kad mu je dala da se napije, rekla je: „Zahvatiću vode i za tvoje kamile da se napiju.“
- Onda je brzo izlila svoj krčag u korito i otrčala do bunara da zahvati vode, i nije stala dok nije nalila vode za sve njegove kamile.
- Sve to vreme čovek ju je u čudu ćutke posmatrao, ne bi li saznao da li je Gospod učinio njegovo putovanje uspešnim ili nije.
- A kad su se kamile napile, čovek je izvadio zlatnu grivnu, tešku pola sikla, i dve zlatne narukvice za njene ruke, teške deset sikala,
- a zatim je rekao: „Kaži mi, molim te; čija si kći? Ima li u kući tvog oca mesta za nas da prenoćimo?“
- Ona mu odgovori: „Ja sam kći Betuela, sina Melhe, koga je ona rodila Nahoru.“
- Zatim mu reče: „Imamo i slame i dosta hrane za stoku, a i mesta da se prenoći.“
- Čovek se tada pokloni, pade ničice pred Gospodom
- i reče: „Neka je blagosloven Gospod, Bog mog gospodara Abrama, koji mom gospodaru nije uskratio svoju milost i svoju vernost. Na mom putu Gospod me je doveo u kuću braće mog gospodara.“
- Devojka je otrčala u dom svoje majke i sve to ispričala.
- Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. Tada je Laban otrčao do čoveka koji je bio napolju kod bunara.
- Kad je video grivnu i narukvice na rukama svoje sestre, i kad je čuo kako njegova sestra Rebeka kaže: „Tako mi je kazao onaj čovek,“ otišao je do tog čoveka koji je još stajao kod kamila na bunaru.
- Onda je rekao: „Dođi, ti koga je Gospod blagoslovio. Zašto stojiš tu napolju, kad sam spremio kuću i mesto za kamile?“
- Čovek je došao u kuću, a Laban je rastovario kamile, dao im slame i hrane za stoku i doneo vodu da se operu noge tom čoveku i ljudima koji su bili s njim.
- Onda su mu postavili da jede, ali on im reče: „Ne bih da jedem dok ne kažem šta imam.“ A Laban reče: „Kaži!“
- Tada on reče: „Ja sam Abramov sluga.
- Gospod je mnogo blagoslovio mog gospodara tako da je postao bogat i stekao ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, kamila i magaraca.
- Osim toga, Sara, žena mog gospodara, rodila je pod starost sina mom gospodaru; i on će mu dati sve što ima.
- Tako me je moj gospodar zakleo: ‘Nemoj za mog sina uzeti ženu od kćeri Hananaca u čijoj zemlji živim,
- nego idi u kuću mog oca i u moj rod i dovedi ženu za mog sina.’
- A ja sam pitao svoga gospodara: ‘Šta ako devojka ne pođe sa mnom?’
- Tada mi je on rekao: ‘Gospod, kome služim, poslaće svog anđela s tobom i sigurno će dati da tvoj put bude uspešan, a ti dovedi ženu za mog sina iz mog roda i iz doma mog oca.
- Bićeš oslobođen zakletve koju si mi dao ako dođeš u moj rod, a oni ti je ne daju, tada ćeš biti oslobođen zakletve koju si mi dao.’
- Kad sam danas došao na bunar, rekao sam: ‘Gospode, Bože mog gospodara Abrama, ako ćeš dati da bude uspešan put na koji sam krenuo,
- evo ja ću stajati kraj bunara s vodom, a devojka koja dođe da zahvati vodu i kojoj kažem: ‘Molim te, daj mi da pijem malo vode iz tvog krčaga,’
- a ona mi kaže: ‘Pij, a i tvojim kamilama ću naliti vode,’ ona neka bude žena koju je Gospod odredio za sina mog gospodara.’
- Još u svom srcu nisam to do kraja izgovorio, kad evo dođe Rebeka s krčagom na ramenu. Sišla je do bunara i zahvatila vodu. Ja sam joj tada rekao: ‘Molim te, daj mi da pijem.’
- Ona je brzo spustila krčag i rekla: ‘Pij, i kamile ću ti napojiti.’ Tako sam se ja napio, a ona je napojila i kamile.
- Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kći?,’ a ona je odgovorila: ‘Ja sam kći Betuela, Nahorovog sina, koga mu je rodila Melha.’ Tada sam joj stavio grivnu i narukvice na ruke.
- Onda sam se poklonio i pao ničice pred Gospodom i blagoslovio sam Gospoda, Boga mog gospodara Abrama, koji me je vodio pravim putem da uzmem kćer brata mog gospodara za njegovog sina.
- A sada recite da li želite da pokažete odanost i vernost prema mom gospodaru; a ako ne želite, opet mi recite, da mogu krenuti desno ili levo.“
- Tada su Laban i Betuel rekli: „Ovo je od Gospoda. Ne možemo ti reći ni loše ni dobro.
- Evo, Rebeka je pred tobom. Uzmi je i idi, i neka bude žena sinu tvog gospodara, kao što je Gospod rekao.“
- Kada je Abramov sluga čuo njihove reči, pao je ničice na zemlju pred Gospodom.
- Zatim je sluga izvadio srebrne i zlatne predmete i haljine i dao ih Rebeki, a vredne darove dao je njenom bratu i njenoj majci.
- Zatim su on i ljudi koji su bili s njim jeli i pili, i tamo su prenoćili, a ujutru su ustali. Tada on reče: „Pustite me mom gospodaru.“
- Na to njen brat i njena majka rekoše: „Neka devojka ostane s nama barem još deset dana. Posle neka ide.“
- Ali on im na to reče: „Nemojte da me zadržavate kad vidite da je Gospod dao da moj put bude uspešan. Pustite me da idem svom gospodaru.“
- A oni odgovoriše: „Pozovimo devojku da čujemo šta ona kaže.“
- Tada su pozvali Rebeku i pitali je: „Hoćeš li da pođeš s ovim čovekom?“ A ona je rekla: „Hoću.“
- Tako su oni ispratili svoju sestru Rebeku, njenu dojilju, Abramovog slugu i njegove ljude.
- I blagoslovili su Rebeku i rekli joj: „Sestro naša, budi majka nebrojenim hiljadama, i neka tvoje potomstvo osvoji one koji ga mrze.“
- Posle toga su Rebeka i njene sluškinje ustale, sele na kamile i pošle za onim čovekom. Sluga je uzeo Rebeku i otišao.
- Isak se vraćao putem koji vodi u Ber-Lahai-Roi, pošto je živeo u zemlji Negev.
- Isak je predveče izašao u polje da se pomoli. Kad je podigao oči, ugledao je kamile kako dolaze.
- Kad je Rebeka podigla oči i ugledala Isaka, brzo je sišla s kamile.
- Onda je upitala slugu: „Ko je onaj čovek koji nam preko polja ide u susret?“ A sluga je odgovorio: „To je moj gospodar.“ Ona je uzela veo i pokrila se.
- Onda je sluga ispričao Isaku sve što je učinio.
- Zatim je Isak odveo Rebeku u šator svoje majke Sare. Tako ju je uzeo i ona mu je postala žena koju je zavoleo i u kojoj je našao utehu posle smrti svoje majke.
