Zatim je Jakov pozvao svoje sinove i rekao im: „Okupite se da vam kažem šta će vam se dogoditi u budućim danima.
Sakupite se i čujte, Jakovljevi sinovi, čujte Izraela, svog oca.
Rubene, ti si moj prvenac, moja sila i prvenac moje muške snage, uzvišen si u dostojanstvu i u snazi.
Neobuzdan si poput voda, nemoj se uzvisivati, jer si legao na postelju svog oca. Tada si je obeščastio. On je legao na moju postelju!
Simeon i Levije su braća. Mačevi su im oruđe nasilja.
U njihovo društvo moja duša ne ulazi. S njihovim se zborom moje srce ne ujedinjuje, jer su u svom gnevu pobili ljude, i u svojoj samovolji presekli su bikovima žile na nogama.
Proklet da je njihov gnev, jer je okrutan, i njihov bes, jer je žestok. Razdeliću ih po Jakovu i rasuću ih po Izraelu.
Tebe će, Juda, tvoja braća hvaliti. Tvoja će ruka biti na vratu tvojih neprijatelja. Sinovi tvog oca tebi će se klanjati.
Juda je lavić. Sine moj, od plena ćeš ustajati. Spustio se, kao lav se ispružio, i ko se usuđuje da ga probudi?
Žezlo se neće odmaći od Jude, ni vladalački štap od njegovih nogu, dok ne dođe Šilo,* očekivanje naroda.
* „Šilo“ znači „Mirni“ i odnosi se na Mesiju, Onog koji će biti poslat.
Kad za lozu veže svog magarca, za plemenitu lozu potomka svoje magarice, on će svoju odeću prati u vinu i svoje haljine u krvi od grožđa.
Oči su mu crvene od vina, a zubi beli od mleka.
Zebulon će živeti pored mora, i biće uz obalu gde su usidreni brodovi, i njegovo područje protezaće se prema Sidonu.
Isahar je magarac jakih kostiju, koji počiva među ogradama.
Videće da je počivalište dobro i da je zemlja lepa, pa će podmetnuti leđa da nosi teret i biće prisiljen na ropski rad.
Kao jedno od Izraelovih plemena, Dan će suditi svom narodu.
Dan će biti zmija pored puta, rogata zmija pored puta, koja konja ujeda za gležanj tako da njegov jahač pada na leđa.
O Gospode, čekaću da spasenje od tebe dođe.
Gada će napadati razbojnici, ali on će im biti za petama.
Od Ašera će dolaziti obilje hleba, i on će davati kraljevske poslastice.
Neftalim je tanana košuta. On govori lepe reči.
Josif je mladica rodnog drveta, mladica rodnog drveta kraj izvora, što preko zida tera svoje grane.
Ali strelci su ga napadali, gađali i gajili mržnju prema njemu.
A ipak je njegov luk ostao čvrst, i snažne mišice ruku njegovih bile su gipke. Iz ruku Jakovljevog Silnog Boga dolazi Pastir, Izraelov Kamen.
On dolazi od Boga tvog oca, i on će ti pomoći. On je sa Svemoćnim, i blagosloviće te blagoslovima nebeskim odozgo, blagoslovima voda iz velikih dubina, blagoslovima grudi i utrobe.
Blagoslovi tvog oca nadmašiće blagoslove večnih gora i ukras vekovnih brda. Oni će biti na Josifovoj glavi, na temenu onoga koji je izdvojen od svoje braće.
Benjamin će rastrzati plen kao vuk. Ujutru će jesti životinju koju uhvati, a uveče će deliti plen.“
Svi oni čine dvanaest Izraelovih plemena, i ovo im je otac rekao kad ih je blagoslovio. Svakoga je blagoslovio odgovarajućim blagoslovom.
Zatim im je dao ovaj uput: „Kad se priberem svom narodu, sahranite me s mojim očevima u pećini koja je u polju Efrona Hetejina,
u pećini koja je u polju Makpeli ispred Mamrije u hananskoj zemlji, u polju koje je Abram kupio od Efrona Hetejina za grob.
Tamo su sahranili Abrama i njegovu ženu Saru. Tamo su sahranili Isaka i njegovu ženu Rebeku, i tamo sam ja sahranio Leu.
To polje i pećina na njemu kupljeni su od Hetovih sinova.“
Kad je Jakov dao uputstva svojim sinovima, podigao je noge na postelju i izdahnuo, pa je bio pribran svom narodu.
