Posle toga Bog je rekao Jakovu: „Ustani, idi u Bet-El, nastani se tamo i napravi oltar Bogu koji ti se pojavio kada si bežao od svog brata Isava.“
Tada je Jakov rekao svom domu i svima koji su bili s njim: „Uklonite tuđe bogove koje imate kod sebe, očistite se i presvucite se.
Onda ustanimo i pođimo u Bet-El. Tamo ću napraviti oltar Bogu koji me je uslišio u dan moje nevolje i bio sa mnom na putu kojim sam išao.“
Tako su oni dali Jakovu sve tuđe bogove koje su imali kod sebe i minđuše koje su imali na ušima, i Jakov je sve to zakopao pod veliko stablo u blizini Šekema.
Posle toga su krenuli, a veliki strah od Boga obuzeo je gradove oko njih, tako da nisu pošli u poteru za Jakovljevim sinovima.
Na kraju su Jakov i ceo narod koji je bio s njim stigli u Luz, to jest u Bet-El, u hananskoj zemlji.
Zatim je tu podigao oltar i to mesto nazvao El Bet-El, jer mu se tamo pojavio Bog kada je bežao od svog brata.
Kasnije je umrla Devora, Rebekina dojilja, i sahranjena je u podnožju Bet-Ela pod jednim velikim drvetom, koje je on nazvao Alon-Bakut.*
* „Alon-Bakut“ znači „ogromno stablo plača“.
Bog se opet pojavio Jakovu kad se on vraćao iz Padan-Arama i blagoslovio ga.
Bog mu je rekao: „Ime ti je Jakov. Ali više se nećeš zvati Jakov, nego će ti ime biti Izrael.“ Tako mu je dao ime Izrael.
Bog mu je još rekao: „Ja sam Bog Svemoćni. Budi plodan i namnoži se. Od tebe će nastati narod, veliki narod, i kraljevi će poteći od tebe.
Zemlju koju sam dao Abramu i Isaku daću tebi, a posle tebe daću je tvom potomstvu.“
Zatim se Bog podigao od njega s mesta gde je govorio s njim.
Zato je Jakov postavio stub od kamena na mestu gde je On govorio s njim, izlio na njega žrtvu levanicu i prelio ga uljem.
A mesto gde je Bog govorio s njim Jakov je i dalje zvao Bet-El.
Zatim su krenuli iz Bet-Ela. I dok su još imali dobar deo puta do Efrate, Rahela se porodila i imala je težak porođaj.
I dok se mučila pri porođaju, babica joj je rekla: „Ne boj se, jer ćeš imati još jednog sina.“
Dok se rastavljala sa životom, jer je umirala, dala mu je ime Benonija, a njegov otac ga je nazvao Benjamin.*
* „Benjamin“ na hebrejskom znači „Sin moje desne ruke“.
Tako je Rahela umrla i bila je sahranjena na putu za Efratu, to jest Betlehem.
Jakov je postavio stub na njenom grobu. Taj stub na Rahelinom grobu stoji sve do danas.
Posle toga Izrael je krenuo dalje i razapeo svoj šator iza kule Eder.
Dok je Izrael živeo u toj zemlji, Ruben je otišao i legao s Bilhom, inočom svog oca, i Izrael je saznao za to. Jakov je imao dvanaest sinova.
Leini sinovi bili su Ruben, Jakovljev prvenac, i Simeon, Levije, Juda, Isahar i Zebulon.
Rahelini sinovi bili su Josif i Benjamin.
Sinovi Raheline sluškinje Bilhe bili su Dan i Neftalim.
Sinovi Leine sluškinje Zelfe bili su Gad i Ašer. To su Jakovljevi sinovi koji su mu se rodili u Padan-Aramu.
Jakov je najzad došao kod svog oca Isaka u Mamriju, u Kirijat-Arbu, to jest u Hebron, gde su Abram i Isak živeli kao stranci.
Isak je imao sto osamdeset godina.
Posle toga Isak je izdahnuo i umro, i bio je pribran svom narodu, star i zasićen vremenom. Sahranili su ga njegovi sinovi Isav i Jakov.
