- Kasnije je Josif dao nalog čoveku koji je upravljao njegovim domom: „Napuni ovim ljudima vreće sa hranom koliko mogu da ponesu i svakome stavi njegov novac odozgo u vreću.
- A moj srebrni pehar stavi odozgo u vreću najmlađeg zajedno s njegovim novcem za žito.“ I on je učinio kao što mu je Josif rekao.
- Kad je svanulo, otpustili su te ljude s njihovim magarcima.
- Tako su oni otišli iz grada. Nisu bili daleko odmakli kada je Josif rekao čoveku koji je upravljao njegovim domom: „Ustani i požuri za onim ljudima, i kad ih stigneš reci im: ‘Zašto vraćate zlo za dobro?
- Zar nije to pehar iz kog moj gospodar pije i iz kog tačno proriče? Zlo ste učinili.’“
- Kad ih je stigao, ponovio im je to što je Josif rekao.
- A oni su mu rekli: „Zašto naš gospodar tako govori? Tvoje sluge nikada ne bi učinile tako nešto.
- Eto, novac koji smo našli odozgo u svojim vrećama doneli smo ti nazad iz hananske zemlje. Kako bismo onda mogli da ukrademo srebro ili zlato iz kuće tvog gospodara?
- Kod koga se od tvojih robova nađe ono što je ukradeno, taj neka umre, a mi ostali bićemo robovi našeg gospodara.“
- A on reče: „Neka bude kako ste rekli. Onaj kod koga se nađe ono što je ukradeno postaće moj rob, a vi ćete biti nedužni.“
- Svi su brzo spustili svoje vreće na zemlju i otvorili ih.
- A on ih je pažljivo pregledao. Počeo je od najstarijeg, a završio kod najmlađeg. Pehar je nađen u Benjaminovoj vreći.
- Tada su razderali svoje ogrtače i svi su natovarili svoje magarce, pa su se vratili u grad.
- Kad su Juda i njegova braća ušli u Josifov dom, on je još uvek bio tamo. Tada su pali pred njim na zemlju.
- A Josif im reče: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao što sam ja može tačno proricati?“
- Na to Juda uzviknu: „Šta da kažemo svom gospodaru? Šta da govorimo? I kako da se opravdamo? Bog je otkrio prestup tvojih robova. Evo, robovi smo svom gospodaru, i mi i onaj u čijoj je ruci nađen pehar!“
- Ali on odgovori: „Nikada ne bih učinio tako nešto! Onaj u čijoj je ruci nađen pehar biće moj rob, a vi ostali idite u miru svom ocu.“
- Tada mu je Juda prišao i rekao: „Molim te, moj gospodaru, dopusti svom robu da nešto kaže svom gospodaru, i nemoj se razgneviti na svog roba, jer si ti kao sam faraon.
- Naš gospodar je pitao svoje robove: ‘Imate li oca ili brata?’
- A mi smo odgovorili svom gospodaru: ‘Imamo starog oca i najmlađeg brata. To dete mu se rodilo pod starost, a njegov brat je mrtav, tako da je samo on ostao od svoje majke, i otac ga mnogo voli.’
- Posle toga ti si rekao svojim robovima: ‘Dovedite mi ga da ga vidim svojim očima.’
- A mi smo rekli svom gospodaru: ‘Dečak ne može da ostavi oca. Kad bi ga ostavio, otac bi sigurno umro.’
- Tada si rekao svojim robovima: ‘Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, nećete više videti moje lice.’
- Tako smo otišli tvom robu, našem ocu, i preneli mu šta je rekao naš gospodar.
- Kasnije nam je otac rekao: ‘Idite opet i kupite nam malo hrane.’
- Ali mi smo odgovorili: ‘Ne možemo da idemo, osim ako naš najmlađi brat ne pođe s nama, jer ne možemo doći pred lice onog čoveka ako naš najmlađi brat nije s nama.’
- Tada nam je tvoj rob, naš otac, rekao: ‘Vi znate da mi je žena rodila samo dva sina.
- Jedan je otišao od mene i ja sam povikao: ‘Sigurno je raskomadan!,’ i do danas ga više nisam video.
- Ako i ovoga odvedete od mene i zadesi ga neko zlo pa pogine, svalićete nesreću na moju sedu glavu i poslaćete je u grob.’
- A sada, ako bez dečaka odem kod tvog roba, svog oca, i ako on, čija je duša vezana za dušu dečaka,
- vidi da ga nema, on će sigurno umreti, i tvoji robovi će poslati sedu glavu tvog roba, našeg oca, s tugom u grob.
- Ja, tvoj rob, odgovoran sam za dečaka dok je on daleko od svog oca, kome sam rekao: ‘Ako ti ga ne vratim, biću ti kriv zauvek.’
- Zato te molim, dopusti tvom robu da ostane umesto dečaka i da bude rob mom gospodaru, a dečak neka ide sa svojom braćom.
- Jer kako da se bez dečaka vratim kod svog oca, pa da gledam nevolju koja će ga snaći?“
