Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje (1. glava)

Pisac: Mojsije
Mesto pisanja: Pustinja
Pisanje završeno: kasni period lutanja po pustinji, do 1460. pre n. e.
Obuhvata vreme: Od Stvaranja do oko 1854. pre n. e.

  1. U početku stvori Bog* nebesa* i zemlju.

    * 1) Ime (šem) na hebrejskom jeziku označava osobinu, karakter, titulu, autoritet, čast. Raznolikost Božjih imena u Bibliji ne predstavlja puki pluralizam sinonima, već progresivno samootkrivenje Božje prirode, vlasti, karaktera i atributa kroz istoriju spasenja (Izlazak 6:2–3; 34:6; Jevrejima 1:1–2). Osnovna starosavezna imena: Elohim (Bog, Stvoritelj; Postanje 1:1); Jahve ili Jehova (Gospod, Samopostojeći, „Ja jesam“; Izlazak 3:14); Adonaj (Gospodar, Vladar; Psalam 8:1). Složena imena – Bog (El): El Šadaj (Bog Svemogući; Postanje 17:1); El Eljon (Bog Najviši; Postanje 14:19); El Roi (Bog koji vidi; Postanje 16:13); El Olam (Bog Večni; Postanje 21:33); El Haj (Bog Živi; Jošua 3:10; Matej 16:16). Složena imena – Gospod (Jehova): Jehova Jire (Gospod će obezbediti; Postanje 22:14); Jehova Rafa (Gospod koji isceljuje; Izlazak 15:26); Jehova Nisi (Gospod je moja zastava; Izlazak 17:15); Jehova Šalom (Gospod je mir; Sudije 6:24); Jehova Roi (Gospod je moj pastir; Psalam 23:1); Jehova Cevaot ili Savaot (Gospod nad vojskama; 1. Samuelova 1:3); Jehova Cidkenu (Gospod je naša pravednost; Jeremija 23:6); Jehova Šama (Gospod je prisutan; Ezekiel 48:35). Bog se predstavlja i kao Atik (Pradavni; Danilo 7:9,13,22); Kadoš (Sveti; Isaija 40:25), Spasitelj (Isaija 43:11; Luka 1:47), Jedini Bog (Ponovljeni Zakon 6:4; Jovan 17:3). Novosavezna imena: Teos (Bog; Jovan 1:1); Kirios (Gospod; Matej 1:22); Despotos (Suvereni Gospodar, Apsolutni Vladar; Juda 1:4); Otac (Isaija 64:8; Matej 6:9); Aba (Rimljanima 8:15). 2) „Nebesa“ u množini (heb. „šamajim“), ili univerzum na savremenom jeziku.

  2. Zemlja je postala bezlična i prazna, i tama je bila nad spoljašnjošću bezdana, a duh Božji je treperio nad površinom voda.
  3. I Bog reče: „Neka bude svetlost.“ I nastade svetlost.
  4. Bog je video da je svetlost dobra, i Bog je razdvojio svetlost od tame.
  5. Bog je svetlost nazvao dan, a tamu je nazvao noć. I bilo je veče i bilo je jutro – dan jedan.
  6. Zatim Bog reče: „Neka bude nebeska sfera između voda i neka se razdvoje vode od voda.“
  7. Tada je Bog načinio nebesku sferu i razdvojio vode ispod atmosfere od voda iznad atmosfere. I bilo je tako.
  8. Bog je nebesku sferu nazvao nebesa. I bilo je veče i bilo je jutro – dan drugi.
  9. Zatim Bog reče: „Neka se vode ispod nebesa sakupe na jedno mesto i neka se pokaže kopno.“ I bilo je tako.
  10. Bog je kopno nazvao zemljom, a sakupljene vode nazvao je morima. I Bog je video da je to dobro.
  11. Zatim Bog reče: „Neka iz zemlje nikne trava, bilje koje nosi seme, plodno drveće koje po svojim vrstama* na zemlji rađa plod u kome je njegovo seme.“ I bilo je tako.

    * Hebrejski „min“ – genetski prototip sa mogućnošću varijacija ali i ograničenjem unutar vrste koje varijacije ne mogu da pređu.

  12. Zemlja je pustila iz sebe travu, bilje koje nosi seme po svojim vrstama i drveće koje rađa plod u kome je seme po njegovim vrstama. I Bog je video da je to dobro.*

    * „Dobro“ = funkcionalno.

  13. I bilo je veče i bilo je jutro – dan treći.
  14. Zatim Bog reče: „Neka u nebeskoj sferi budu izvori svetlosti da dele dan od noći, i da služe kao znakovi za posebna vremena,* dane i godine.

    * Ili: „praznike“.

  15. Neka svetle u nebeskoj sferi i obasjavaju zemlju.“ I bilo je tako.
  16. Bog je načinio dva velika izvora svetlosti, veći da upravlja danom i manji da upravlja noći, a uz to i zvezde.
  17. Tako ih je Bog postavio u nebeskoj sferi da obasjavaju zemlju,
  18. i da upravljaju danom i noći i da dele svetlost od tame. I Bog je video da je to dobro.
  19. I bilo je veče i bilo je jutro – dan četvrti.
  20. Zatim Bog reče: „Neka u vodama provrvi mnoštvo živih duša, i neka leteća stvorenja lete nad zemljom po nebeskoj sferi.“
  21. Tada je Bog stvorio velike morske životinje i sve žive duše što se miču, koje su provrvele u vodama po svojim vrstama, i sva krilata stvorenja po svojim vrstama. I Bog je video da je to dobro.
  22. Tada ih je Bog blagoslovio rečima: „Budite plodni i množite se i napunite vode u morima, i neka se stvorenja koja lete namnože na zemlji.“
  23. I bilo je veče i bilo je jutro – dan peti.
  24. Zatim Bog reče: „Neka zemlja pusti iz sebe žive duše po svojim vrstama, stoku, druge životinje što se miču i divlje životinje zemaljske po svojim vrstama.“ I bilo je tako.
  25. I Bog je načinio divlje životinje zemaljske po njihovim vrstama, stoku po njenim vrstama i sve druge životinje što se miču na zemlji po njihovim vrstama. I Bog je video da je to dobro.
  26. Zatim Bog reče: „Hajde da načinimo čoveka po svom obličju, sličnog nama,* i neka upravlja nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji.“

    * Bog se obraća svom Sinu (Mat. 3:17; 8:27-29; 16:13-18; Ps. 2:7; Jev. 1:5-6; Jvn. 1:34,49; 6:69), kroz koga je sve stvoreno (Kol. 1:15-17; Jvn. 1:1-3; 17:5), koji je Kanal života (1. Kor. 8:6; 1. Tim. 2:5; 1. Kor. 10:4), Spasitelj (2. Pet. 1:11; 3:18; Isa. 63:8-9) i Zastupnik (1. Jov. 2:1; Rim. 8:34; 1. Tim. 2:5; Jev. 9:15,24).

  27. I Bog je stvorio čoveka po svom obličju, po obličju Božjem stvorio ga je – muškarca i ženu stvorio ih je.
  28. Zatim ih je Bog blagoslovio i rekao im: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i potčinite je. Budite dominantni nad morskim ribama, nad letećim stvorenjima po nebu i nad svim stvorenjima što se miču po zemlji.“
  29. Zatim Bog reče: „Evo, dajem vam sve bilje koje nosi seme po svoj zemlji, i sve drveće s plodovima u kojima je seme. Neka vam to bude za hranu.
  30. A svim divljim životinjama zemaljskim i svim stvorenjima koja lete po nebesima i svim živim dušama što se miču po zemlji dao sam za hranu sve zeleno bilje.“ I bilo je tako.
  31. I Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma funkcionalno. I bilo je veče i bilo je jutro – dan šesti.