Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje (1. glava)

Pisac: Mojsije
Mesto pisanja: Pustinja
Pisanje završeno: kasni period lutanja po pustinji, do 1460. pre n. e.
Obuhvata vreme: Od Stvaranja do oko 1854. pre n. e.

U početku stvori Bog* nebesa* i zemlju.
* 1) Ime (šem) na hebrejskom jeziku označava osobinu, karakter, titulu, autoritet, čast. Prvo Božje ime koje se pominje u Bibliji je „Elohim“, množina veličanstva (vidi Izl. 7:1; 11:3) od „El“, u značenju „moćan“, „jak“, „tvorac“ (Post. 1:1; Pnz. 5:24; Isa. 54:5; Jer. 32:27; Isa. 45:18; Ps. 68:7). Složenice od „El“ su „El Šadaj“ („Bog Svemogući“ – Post. 17:1; 28:3; 35:11; Izl. 6:3; Ps. 91:1-2); „El Elion“ („Bog Najviši“ – Post. 14:19; Ps. 9:2; Dan. 7:18,22,25) i „El Olam“ („Bog Večni“ – Post. 21:33); „El Kana“ („Moćni Revnitelj, pravedan, revnostan, ljubomoran“ – Izl. 20:5; 34:14), „El Roi“ („Moćni koji vidi“ – Post. 16:13). Sledeće ime „Jehova“ potiče od glagola „biti“, „postojati“ (Post. 4:3; Izl. 6:3), uključujući složenice koje otkrivaju dodatne činjenice o Božjem karakteru: „Jehova Jire“ („Gospod će se postarati“ – Post. 22:14), „Jehova Nisi“ („Gospod je moja Zastava“ – Izl. 17:15), „Jehova Šalom“ („Gospod je Mir“ – Sud. 6:24), „Jehova Savaot“ („Gospod nad vojskama“ – 1 Sam. 1:3; 17:45), „Jehova Makadešem“ („Gospod vaš Posvetitelj“ – Izl. 31:13), „Jehova Roi“ („Gospod Pastir moj“ – Ps. 23:1), „Jehova Cidkenu“ („Gospod naša Pravednost“ – Jer. 23:6), „Jehova Šamah“ („Gospod je tu“ – Ezek. 48:35), „Jehova Elohim Izrael“ („Gospod Bog Izraelov“ – Sud. 5:3; Isa. 17:6). Božje ime „Adonaj“ množina je od „gospodar“, „vlasnik“ – Post. 15:2; 40:1; Izl. 21:8; Još. 7:8. Ime „Atik“ (Dan. 7:9,13,22) znači „Pradavni“, dok „Kadoš“ znači „Sveti“ (Isa. 40:25). Sam Bog je objasnio kako treba shvatiti Njegova imena (Izl. 23:21; 33:18-23; 34:6-7; vidi takođe Isa. 7:14; 9:6 i Mat. 1:21). Na grčkom jeziku nalazimo sledeća imena: i) „Teos“ u značenju a) „pravi Bog“ – Mat. 23:9; Rim. 3:30; b) „jedinstven“ – 1 Tim. 1:17; Jvn. 17:3; Otk. 15:4; 16:7; c) „uzvišen“ – Dela 17:24; Jev. 3:4; Otk. 10:6; d) „Spasitelj“ – Jvn. 3:16; 1 Tim. 1:1; 2:3; 4:10. ii) „Kirios“ ili „Gospod“ (Mat. 1:22); primenljivo i na Hrista (Dela 2:36; Rim. 10:9; Otk. 19:16). iii) „Despotos“ – „Gospodar“ (Luk. 2:29; Dela 4:24; Otk. 6:10; 2. Pet. 2:1; Jud. 1:4). iv) Novi savez posebno otkriva Boga kao našeg ličnog Oca kroz veru u Hrista (Mat. 7:11; Jak. 1:17; Jev. 12:5-11; Jvn. 15:16; 16:23; Ef. 2:18; 3:15; 1 Sol. 3:11). Bog kao „Otac“ objavljuje se 15 puta u Starom savezu i čak 245 puta u Novom savezu. 2) „Nebesa“ u množini (heb. „šamajim“), ili univerzum na savremenom jeziku.
Zemlja je postala bezlična i prazna, i tama je bila nad spoljašnjošću bezdana, a duh Božji je treperio nad površinom voda.
I Bog reče: „Neka bude svetlost.“ I nastade svetlost.
Bog je video da je svetlost dobra, i Bog je razdvojio svetlost od tame.
Bog je svetlost nazvao dan, a tamu je nazvao noć. I bilo je veče i bilo je jutro – dan jedan.
Zatim Bog reče: „Neka bude nebeska sfera između voda i neka se razdvoje vode od voda.“
Tada je Bog načinio nebesku sferu i razdvojio vode ispod atmosfere od voda iznad atmosfere. I bilo je tako.
Bog je nebesku sferu nazvao nebesa. I bilo je veče i bilo je jutro – dan drugi.
Zatim Bog reče: „Neka se vode ispod nebesa sakupe na jedno mesto i neka se pokaže kopno.“ I bilo je tako.
Bog je kopno nazvao zemljom, a sakupljene vode nazvao je morima. I Bog je video da je to dobro.
Zatim Bog reče: „Neka iz zemlje nikne trava, bilje koje nosi seme, plodno drveće koje po svojim vrstama* na zemlji rađa plod u kome je njegovo seme.“ I bilo je tako.
* Hebrejski „min“ – genetski prototip sa mogućnošću varijacija ali i ograničenjem unutar vrste koje varijacije ne mogu da pređu.
Zemlja je pustila iz sebe travu, bilje koje nosi seme po svojim vrstama i drveće koje rađa plod u kome je seme po njegovim vrstama. I Bog je video da je to dobro.*
* „Dobro“ = funkcionalno.
I bilo je veče i bilo je jutro – dan treći.
Zatim Bog reče: „Neka u nebeskoj sferi budu izvori svetlosti da dele dan od noći, i da služe kao znakovi za posebna vremena,* dane i godine.
* Ili: „praznike“.
Neka svetle u nebeskoj sferi i obasjavaju zemlju.“ I bilo je tako.
Bog je načinio dva velika izvora svetlosti, veći da upravlja danom i manji da upravlja noći, a uz to i zvezde.
Tako ih je Bog postavio u nebeskoj sferi da obasjavaju zemlju,
i da upravljaju danom i noći i da dele svetlost od tame. I Bog je video da je to dobro.
I bilo je veče i bilo je jutro – dan četvrti.
Zatim Bog reče: „Neka u vodama provrvi mnoštvo živih duša, i neka leteća stvorenja lete nad zemljom po nebeskoj sferi.“
Tada je Bog stvorio velike morske životinje i sve žive duše što se miču, koje su provrvele u vodama po svojim vrstama, i sva krilata stvorenja po svojim vrstama. I Bog je video da je to dobro.
Tada ih je Bog blagoslovio rečima: „Budite plodni i množite se i napunite vode u morima, i neka se stvorenja koja lete namnože na zemlji.“
I bilo je veče i bilo je jutro – dan peti.
Zatim Bog reče: „Neka zemlja pusti iz sebe žive duše po svojim vrstama, stoku, druge životinje što se miču i divlje životinje zemaljske po svojim vrstama.“ I bilo je tako.
I Bog je načinio divlje životinje zemaljske po njihovim vrstama, stoku po njenim vrstama i sve druge životinje što se miču na zemlji po njihovim vrstama. I Bog je video da je to dobro.
Zatim Bog reče: „Hajde da načinimo čoveka po svom obličju, sličnog nama,* i neka upravlja nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad stokom, nad svom zemljom i nad svim drugim životinjama što se miču po zemlji.“
* Bog se obraća svom Sinu (Mat. 3:17; 8:27-29; 16:13-18; Ps. 2:7; Jev. 1:5-6; Jvn. 1:34,49; 6:69), kroz koga je sve stvoreno (Kol. 1:15-17; Jvn. 1:1-3; 17:5), koji je Kanal života (1. Kor. 8:6; 1. Tim. 2:5; 1. Kor. 10:4), Spasitelj (2. Pet. 1:11; 3:18; Isa. 63:8-9) i Zastupnik (1. Jov. 2:1; Rim. 8:34; 1. Tim. 2:5; Jev. 9:15,24).
I Bog je stvorio čoveka po svom obličju, po obličju Božjem stvorio ga je – muškarca i ženu stvorio ih je.
Zatim ih je Bog blagoslovio i rekao im: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i potčinite je. Budite dominantni nad morskim ribama, nad letećim stvorenjima po nebu i nad svim stvorenjima što se miču po zemlji.“
Zatim Bog reče: „Evo, dajem vam sve bilje koje nosi seme po svoj zemlji, i sve drveće s plodovima u kojima je seme. Neka vam to bude za hranu.
A svim divljim životinjama zemaljskim i svim stvorenjima koja lete po nebesima i svim živim dušama što se miču po zemlji dao sam za hranu sve zeleno bilje.“ I bilo je tako.
I Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma funkcionalno. I bilo je veče i bilo je jutro – dan šesti.