Psalmi (2. glava)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
Zašto su se narodi uskomešali i plemena razmišljaju o ispraznim stvarima?
Kraljevi se zemaljski podižu i vladari kao jedan ustaju protiv Gospoda i protiv njegovog pomazanika,
i govore: „Raskinimo okove njihove i zbacimo sa sebe uža njihova!“
Onaj koji sedi na nebesima smejaće se, sam Gospod rugaće im se.
Tada će im se obratiti u gnevu svome, i u žestini srdžbe svoje stvoriće im pometnju,
govoreći: „Ja sam postavio svog kralja na Cionu, na svetoj gori mojoj.“
Objaviću odredbu Gospodnju, a on mi je rekao: „Ti si moj sin, danas te rodih.
Traži od mene, i daću ti narode u nasledstvo i krajeve zemaljske u posed.
Razbićeš ih gvozdenim žezlom, kao posudu grnčarsku smrvićeš ih.“
I zato, kraljevi, postupite razborito! Prihvatite ukor, sudije zemaljskog!
Služite Gospodu sa strahom i radujte se s drhtanjem.
Primite pouku,* da se Bog ne razgnevi i da vas propast s puta ne ukloni, jer gnev njegov lako plane. Srećni su svi kojima je On utočište.
* Ili „težite savršenstvu“, „primite čistotu“.
