- Iz srca moga navire reč dobra. Govorim: „Delo moje govori o kralju.“ Neka jezik moj bude pisaljka veštog pisara.
- Lepši si od sinova ljudskih. Milina se razliva po usnama tvojim. Zato te Bog blagosilja doveka.
- Pripaši mač uz bok svoj, junače, slavu i veličanstvo svoje.
- I u veličanstvu svome jaši uspešno, zastupajući istinu, poniznost i pravednost, i desnica će te tvoja poučiti zastrašujućim stvarima.
- Tvoje su strele oštre – pod tobom narodi padaju – one će prostreliti srce kraljevih neprijatelja.
- Tvoj je presto, Bože, doveka, u svu večnost, žezlo tvog kraljevstva je žezlo pravde.
- Ti voliš pravednost i mrziš zlo. Zato te je Bog, Bog tvoj, pomazao uljem radosti više nego drugove tvoje.
- Sve haljine tvoje mirišu na smirnu, aloju i kasiju, iz veličanstvene palate od slonovače veseli te zvuk žičanih instrumenata.
- Kraljevske su kćeri među tvojim dragim ženama. Kraljica stoji tebi zdesna u zlatu ofirskom.
- Slušaj, kćeri, pogledaj i prigni uho svoje, zaboravi narod svoj i dom oca svoga.
- Kralj će čeznuti za lepotom tvojom, jer je on gospodar tvoj, i zato mu se pokloni.
- I kći tirska dar donosi. Bogataši iz naroda želeće da umilostive lice tvoje.
- Puna je slave kćer kraljeva u kući, odeća joj je zlatom izvezena.
- U istkanom ruhu dovešće je kralju. U pratnji njenoj uvode se pred tebe device, drugarice njene.
- Dovešće ih s radošću i veseljem, ući će u palatu kraljevu.
- Na mestu praočeva tvojih biće sinovi tvoji, koje ćeš postaviti za knezove po svoj zemlji.
- Spominjaću ime tvoje kroz sve buduće naraštaje. Zato će te narodi hvaliti doveka, u svu večnost.
