- Čuj, Gospode, ono što je pravedno, poslušaj vapaj moj, prigni uho molitvi usana mojih na kojima prevare nema.
- Od tebe neka mi pravda dođe, oči tvoje neka na čestitost gledaju.
- Ispitao si srce moje, noću si me proverio, pročistio si me i vidiš da zlo ne smišljam. Usta moja neće zgrešiti.
- A ljudskih dela, puteva razbojničkih, čuvam se po reči usana tvojih.
- Koraci moji neka prionu za staze tvoje, na kojima noge moje posrnuti neće.
- Prizivam te, Bože, jer ćeš me uslišiti. Prigni k meni uho svoje, i čuj reči moje.
- U milosti svojoj divna dela učini, spasitelju onih koji kod tebe utočište traže od onih koji se bune protiv desnice tvoje.
- Čuvaj me kao zenicu oka, sakrij me pod senu krila svojih
- od zlih koji su nasrnuli na mene. Neprijatelji duše moje stežu obruč oko mene.
- Zatvorili su se u sopstveno salo, ustima svojim oholo govore.
- A nas, naše korake, sada opkoljuju, upiru oči svoje da nas na zemlju obore.
- Svaki je od njih kao lav željan da plen rastrgne, kao mladi lav koji u potaji sedi.
- Ustani, Gospode, suprotstavi mu se u lice, prisili ga da se pokloni, mačem svojim izbavi dušu moju od zloga,
- rukom svojom izbavi me od ljudi, Gospode, od ljudi ovoga vremena, kojima je stalo samo do zadovoljstava ovoga života, kojima stomak puniš svojim blagom. Koji imaju mnogo sinova, i deci svojoj ostavljaju ono što im pretekne.
- A ja ću u pravednosti gledati lice tvoje, zadovoljan ću biti kad se probudim i vidim obličje tvoje.
