- Zahvaljujte Gospodu, jer je dobar, večna je odanost njegova.
- Neka tako kažu oni koje je Gospod izbavio, oni koje je izbavio iz ruku protivnika,
- i koje je sakupio iz drugih zemalja, sa istoka i zapada, sa severa i juga.
- Oni su lutali po pustoši, po pustinji, nisu našli put do grada gde bi se nastanili.
- Bili su gladni i žedni. I duša je njihova klonula u njima.
- Zavapili su Gospodu u nevolji svojoj, i on ih je izbavio iz teskobe njihove,
- na pravi put ih je izveo, kako bi došli u grad gde će se nastaniti.
- Neka zahvaljuju Gospodu za odanost njegovu i za čudesna dela prema sinovima ljudskim.
- Jer je nasitio dušu žednu, dušu gladnu dobrima je nasitio.
- Živeli su u mraku i gustoj tami, zatočeni u nevolji i okovima,
- jer su se bunili protiv reči Božjih, i prezirali savete Najvišega.
- On je nevoljom srce njihovo pokorio, posrnuli su, a nikoga nije bilo da im pomogne.
- Tada su zavikali Gospodu da im pomogne u nevolji njihovoj, i on ih je spasao iz teskobe njihove.
- Izveo ih je iz mraka i guste tame, raskinuo je okove njihove.
- Neka zahvaljuju Gospodu za odanost njegovu i za čudesna dela koja je učinio za sinove ljudske.
- Jer je razbio bakarna vrata, i slomio gvozdene prevornice.
- Bezumnici su zbog svog prestupničkog puta i zbog greha svojih, na kraju sami sebi nevolju stvorili.
- Duši se njihovoj svako jelo ogadilo, do vrata smrti oni su došli.
- Zavapili su Gospodu da im pomogne u nevolji njihovoj, i on ih je kao i ranije spasavao iz teskobe njihove.
- Poslao je reč svoju i izlečio ih, izbavio ih je iz jama njihovih.
- Neka zahvaljuju Gospodu za odanost njegovu i za čudesna dela koja je učinio za sinove ljudske.
- Neka prinose žrtve zahvalnice i objavljuju dela njegova kličući radosno.
- Oni koji morem plove na brodovima, i trguju po velikim vodama,
- oni su videli dela Gospodnja i čudesna dela njegova u dubinama,
- kako se na reč njegovu olujni vetar podiže, koji diže talase morske.
- Do nebesa se dižu, do dna se spuštaju. Od nevolje se topi duša njihova.
- Teturaju se i posrću kao pijani, smetena je sva mudrost njihova.
- Tada vape Gospodu u nevolji svojoj, i on ih izbavlja iz teskobe njihove.
- Smiruje oluju i tišina nastaje, i morski se talasi umiruju.
- Kad se stišaju, moreplovci se raduju, a on ih u luku željenu vodi.
- Neka zahvaljuju Gospodu za odanost njegovu i za čudesna dela prema sinovima ljudskim.
- Neka ga uzvisuju pred narodom sakupljenim, u veću staraca neka ga hvale.
- On reke u pustoš pretvara, i tokove vodene u žedno tlo,
- plodnu zemlju u pustoš slanu, zbog zloće onih koji na njoj žive.
- On pustoš pretvara u jezero vodeno, i bezvodnu zemlju u tokove vodene.
- Tamo naseljava gladne, da podignu grad u kom će živeti.
- Oni seju njive i sade vinograde, da donesu obilnu letinu.
- On ih blagosilja i oni postaju mnogobrojni, ne dopušta da stoke njihove malo bude.
- Ali opet ih je malo i pognuti su od ugnjetavanja, nevolje i tuge.
- On prezir izliva na velikaše, i pušta ih da po bespuću lutaju.
- A siromaha štiti od nevolje i daje mu porodicu kao stado veliku.
- Čestiti to vide i raduju se, a sva nepravda neka zatvori usta svoja.
- Ko je mudar? On će razmisliti o svemu ovome i pažljivo će razmotriti šta Gospod u dobroti svojoj čini.
