Izreke Solomonove (1. glava)

Pisci: Solomon i Agur
Mesto pisanja: Jerusalim
Pisanje završeno: oko 710. pre n. e.

  1. Izreke Solomona, sina Davidovog, kralja Izraela,
  2. da se spozna mudrost i primi pouka, da se shvate razumna kazivanja,
  3. da se postigne disciplina, stekne inteligencija, pravednost, ispravno rasuđivanje i čestitost,
  4. da neiskusni steknu oštroumnost, da mladić stekne znanje i sposobnost prosuđivanja.
  5. Mudar će slušati i više će naučiti, i razuman će prihvatiti mudro vođstvo,
  6. da razume poslovice i zagonetne izjave, reči mudrih ljudi i njihove zagonetke.
  7. Strah od Gospoda početak je znanja. Ludi preziru mudrost i pouku.
  8. Sine moj, slušaj pouku oca svoga, i ne ostavljaj savete majke svoje.
  9. Jer je to divan venac na glavi tvojoj i lepa ogrlica oko vrata tvoga.
  10. Sine moj, ako grešnici pokušavaju da te zavedu, ne pristaj!
  11. Ako kažu: „Pođi s nama! Hajde da vrebamo krv! Hajde da bez razloga u zasedi čekamo nedužne!
  12. Progutajmo ih žive kao grob, i to cele, kao što su oni koji u jamu odlaze!
  13. Potražimo svakojake dragocenosti! Napunimo kuće svoje plenom!
  14. Svoj ćeš žreb bacati s nama. Neka bude jedna kesa za sve nas“ –
  15. ako ti tako govore, sine moj, ne idi putem njihovim! Drži nogu svoju daleko od staze njihove!
  16. Jer noge njihove trče na zlo, i žure se da prolivaju krv.
  17. Jer uzalud je razapinjati mrežu na vidiku svakoj ptici.
  18. Zato oni vrebaju krv njihovu, u zasedi čekaju duše njihove.
  19. Takve su staze svih koji nepravedan dobitak stiču – koji uzima dušu vlasnicima svojim.
  20. Prava mudrost viče na ulici. Na trgovima pušta glas svoj.
  21. Na uglovima bučnih ulica uzvikuje. Na ulazima kod gradskih vrata, govori reči svoje:
  22. „Dokle ćete, vi ludi, voleti ludost? Dokle ćete, vi podrugljivci, uživati u ruganju? Dokle ćete, vi bezumni, mrzeti znanje?
  23. Prihvatite moj ukor. Tada ću na vas izliti Duh svoj, obznaniću vam reči svoje.
  24. Ja vas zovem, ali vi se ne odazivate, pružam ruku, ali niko ne obraća pažnju,
  25. odbacujete sve savete moje, i ne prihvatate ukor moj.
  26. Zato ću se i ja smejati vašoj propasti, rugaću se kada dođe ono čega se bojite,
  27. kada ono čega se bojite kao oluja dođe, i propast vaša kao olujni vetar stigne, kada nevolja i teška vremena dođu na vas.
  28. Tada će me zvati, ali ja se neću odazvati; tražiće me, ali me neće naći,
  29. jer su mrzeli znanje, i strah od Gospoda nisu izabrali.
  30. Nisu poslušali savet moj, prezreli su sve ukore moje.
  31. Zato će jesti plodove svog puta, i nasitiće se zamisli svojih.
  32. Jer lude će ubiti odmetništvo njihovo, a bezumne će upropastiti bezbrižnost njihova.
  33. A ko mene sluša, spokojan će biti i mirno će živeti, zla se ne bojeći.“