- Sine moj, dobro slušaj mudrost moju. Prigni uho svoje nauci mojoj,
- da sačuvaš sposobnost prosuđivanja, i da na usnama svojim čuvaš znanje.
- Jer sa usana bludnice kaplje med kao iz saća, i nepce joj je glađe od ulja.
- Ali ono što za sobom ostavlja gorko je kao pelen, oštro kao dvosekli mač.
- Noge joj silaze k smrti, u grob vode koraci njeni.
- O putu života ona ne razmišlja. Ni sama ne zna kuda joj staze krivudaju.
- Zato me sada poslušajte, sinovi moji, i ne odstupajte od reči usta mojih.
- Put tvoj neka bude daleko od nje, i ne približavaj se vratima kuće njene,
- da ne bi drugima dao dostojanstvo svoje, i godine svoje onome što će te uništiti,
- da se ne bi stranci nasitili snage tvoje, i da ono što si s mukom stekao ne pređe u kuću tuđinca,
- da ne bi kasnije gorko plakao kad ti se snaga i telo istroše.
- I da ne kažeš: „Kako sam mrzeo opomene! Kako je srce moje preziralo ukor!
- Nisam slušao glas učitelja svojih, i nisam prignuo uho onima koji su me poučavali.
- Tako sam lako upadao u svako zlo usred skupa i zbora.“
- Pij vodu iz svog bunara, i onu što teče iz tvog vrela.
- Zar da se izvori tvoji razlivaju napolju, i da potoci tvoji teku po trgovima?
- Neka oni budu samo za tebe, a ne za tuđince koji su s tobom.
- Neka je blagosloven izvor tvoj, i raduj se sa ženom mladosti svoje,
- koja ti je kao košuta mila i kao srna ljupka. Neka te grudi njene opijaju u svako doba. Ljubavlju njenom budi uvek zanesen.
- Zašto bi, sine moj, sa bludnicom u zanos padao ili preljubnici nedra grlio?
- Jer su pred Gospodnjim očima putevi čovečiji, i on pomno motri sve staze njegove.
- Zao čovek će se uhvatiti u sopstvene prestupe, i zaplešće se u užima sopstvenog greha.
- Umreće jer ne prihvata pouku, i jer je zastranio u velikoj ludosti svojoj.
