- Sine moj, drži se reči mojih i sačuvaj kod sebe uputstva moja.
- Čuvaj uputstva moja i živećeš, i zakon moj kao zenicu oka svoga.
- Priveži ih sebi na prste i napiši ih na ploču srca svoga.
- Reci mudrosti: „Ti si mi sestra,“ i mudrost rođakom zovi,
- da te čuvaju od bludnice, od slatkorečive preljubnice.
- Jer s prozora kuće svoje gledao sam kroz rešetke,
- i posmatrao lakoverne. Među sinovima sam zapazio nerazumnog mladića
- kako prolazi ulicom blizu njenog ugla i korača putem prema kući njenoj,
- u sumrak, uveče, kad se spušta noć i kad pada mrak.
- I gle, srela ga je žena u odeći bludničkoj i lukavog srca.
- Neobuzdana je i tvrdoglava. Noge joj ne ostaju kod kuće.
- Čas je na ulicama, čas na trgovima i vreba kod svakog ugla.
- Zgrabila ga je i poljubila. Besramnog lica rekla mu je:
- „Bila sam dužna da prinesem žrtve pomirnice, i baš sam danas ispunila zavete svoje.
- Zato sam ti izašla u susret, da potražim lice tvoje, da te nađem.
- Prekrivačima sam ukrasila postelju svoju, tkaninama raznobojnim, lanom egipatskim.
- Namirisala sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.
- Dođi da se opijamo ljubavlju do jutra, da uživamo u ljubavi.
- Jer mi muž nije kod kuće, otišao je na dalek put.
- Kesu s novcem poneo je u ruci. Vratiće se kući u dan punog meseca.“
- Zavela ga je mnogim uverljivim rečima, odvukla ga je slatkorečivim usnama svojim.
- I on je odmah pošao za njom, kao bik što ide na klanje, i kao bezumnik koga okovanog vode da bude kažnjen,
- dok mu strela ne probije jetru, i kao ptica što uleće u zamku, i ne zna da zbog toga može život izgubiti.
- Zato me poslušajte, sinovi moji, i pazite na reči usta mojih.
- Neka ti srce ne zastrani na puteve njene. Ne lutaj po stazama njenim.
- Jer je mnoge u smrt poslala i velik je broj onih koje je pobila.
- Iz kuće njene putevi vode u grob, silaze u odaje smrti.
