- Prava mudrost sebi je kuću sagradila, sedam je stubova isklesala.
- Poklala je stoku svoju, rastvorila je vino svoje, i sto je svoj postavila.
- Poslala je sluškinje svoje, pa zove s vrha gradskih visina:
- „Ko je neiskusan, neka svrati ovamo!“ A nerazumnom kaže:
- „Dođi, jedi moj hleb i pij vino koje sam rastvorila.
- Ostavi bezumne, pa ćeš živeti, i idi putem razboritosti.“
- Ko opominje podrugljivca, prima na sebe sramotu, i ko ukorava zloga, dobija uvrede.
- Ne ukoravaj podrugljivca, da te ne omrzne. Ukori mudroga, i zavoleće te.
- Pouči mudroga, i biće još mudriji. Pouči pravednika, i znaće još više.
- Strah* od Gospoda početak je mudrosti, a znanje o Najsvetijem donosi razboritost.
* Tj. strahopoštovanje.
- Preko mene umnožiće ti se dani i dodaće ti se godine života.
- Ako si mudar, za svoje si dobro mudar. Ako se rugaš, sam ćeš snositi posledice.
- Gospođa bedastoća je neobuzdana. Ona je prosta i ništa ne zna.
- Sedi pred vratima kuće svoje, na stolici, na uzvišicama gradskim,
- i doziva one koji putem prolaze, one koji pravo idu stazama svojim:
- „Ko je neiskusan, neka svrati ovamo!“ A nerazumnom kaže:
- „Slatke su vode ukradene i ukusan je hleb koji se u tajnosti jede.“
- Ali on ne zna da su tamo refaimi, da su gosti njeni u dubinama groba.
