- Zar mudrost ne zove, i zar razboritost ne pušta glas svoj?
- Stoji na vrhu visina, pored puta, na raskršću puteva.
- Pored vrata, na ulaz u grad, na kapijama ona iz sveg glasa viče:
- „Vas zovem, ljudi, i glas svoj upravljam sinovima ljudskim.
- Stecite oštroumnost, vi neiskusni, a vi bezumni, stecite razborito srce.
- Slušajte, jer govorim o onome što je najvažnije i usne svoje otvaram da govore o onome što je čestito.
- Jer usta moja govore istinu, a zloba je odvratna usnama mojim.
- Sve su reči usta mojih pravedne. U njima nema ničeg izopačenog ni pokvarenog.
- Sve su one jasne onome ko je razborit, i ispravne onima koji su znanje stekli.
- Prihvatite pouku moju, a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato.
- Jer mudrost je bolja od bisera, i ništa od onoga što je čoveku drago ne može se izjednačiti s njom.
- Ja, mudrost, prebivam kod oštroumnosti i posedujem znanje i sposobnost prosuđivanja.
- Imati strah od Gospoda znači mrzeti zlo. Ja mrzim samouzvisivanje i ponos, zao put i izopačena usta.
- Ja dajem dobar savet i znam kako postupati mudro. Ja imam razboritost, ja imam moć.
- Pomoću mene kraljevi vladaju, i vladari pravdu dele.
- Pomoću mene knezovi vladaju i svi velikaši pravedno sude.
- Ja volim one koji mene vole, i koji me traže, nalaze me.
- Kod mene su bogatstvo i čast, vredno nasledstvo i pravednost.
- Plod je moj bolji od zlata, od suvog zlata, i dobitak je moj bolji od najboljeg srebra.
- Ja koračam stazom pravednosti, posred puteva pravde,
- da onima koji me vole dam istinsko bogatstvo. Njihove riznice ja punim.
- Gospod me imao na početku svog puta, pre njegovih dela od starine.
- Nalivena sam još od davnina, od početka, od vremena pre nego što je zemlja nastala.
- Rođena sam kad još nije bilo bezdana vodenih, kad nije bilo izvora obilnih voda.
- Rođena sam pre nego što su gore utvrđene, pre nego što su brda nastala,
- kad još nije načinio zemlju, ni polja, ni prva zrna plodne zemlje.
- Kad je uređivao nebesa, bila sam tu. Kad je odredio krug nad licem bezdana vodenog,
- kad je u visinama učvršćivao oblake, kad je utvrđivao izvore bezdana vodenog,
- kad je moru odredio granice koje vode njegove ne smeju preći, kad je određivao temelje zemlji,
- tada sam bila uz njega kao vešt graditelj, i dan za danom bila sam mu naročita radost, i veselila sam se pred njim sve vreme,
- veselila sam se plodnom tlu zemlje njegove i radost su mi bili sinovi ljudski.
- Zato me poslušajte, sinovi moji. Srećni su oni koji se drže puteva mojih.
- Slušajte pouku i postanite mudri, i ne zanemarujte je.
- Srećan je čovek koji me sluša i svaki dan na vratima mojim bdi, koji stražari kod dovratka vrata mojih.
- Jer ko mene nalazi, nalazi život, i zadobija naklonost Gospodnju.
- A ko me ne nalazi, zlo čini duši svojoj. Svi koji me mrze, vole smrt.“
