Onaj ko je samovoljan ide za svojim sebičnim željama, suprotstavlja se svakoj mudrosti.
Bezumniku nije mila razboritost, nego da se otkriva srce njegovo.*
* Drugim rečima, budali je važno samo da kaže šta mu je na umu; takva osoba ima zatvoren um i otvorena usta. Oni koji se „izoluju“ od zdravog rasuđivanja pokušavaju zanemariti sve što nije u skladu s njihovim preferencijama i željama.
Gde uđe zao čovek, uđe i prezir, i sa sramotom dolazi prekor.
Duboke su vode reči usta čovečijih. Izvor mudrosti bujica je koja se razliva.
Nije dobro biti pristrasan prema zlome, niti uskraćivati pravdu pravednome.
Usne bezumnog čoveka upuštaju se u svađu, i usta njegova dozivaju udarce.
Usta su bezumnog čoveka propast njegova i usne su njegove zamka duši njegovoj.
Reči su klevetnika kao zalogaji koji se pohlepno gutaju, spuštaju se do dna utrobe.
Ko je nemaran u poslu, brat je onom ko donosi propast.
Jaka je kula ime Gospodnje. U nju beži pravednik i nalazi zaštitu.
Blago je bogatom čoveku utvrđen grad, i kao visok zid u mašti njegovoj.
Pre propasti srce je čovečije oholo, a pre časti ide poniznost.
Ko odgovara pre nego što sasluša, to mu je ludost i sramota.
Duh podržava čoveka u bolesti njegovoj, a slomljen duh ko će podneti?
Srce razumnog stiče znanje i uho mudrih traži znanje.
Dar čoveku širom otvara vrata i vodi ga pred knezove.
Ko je prvi u parnici svojoj, čini se pravedan, a onda dolazi bližnji njegov i ispitivanjem opovrgne reči njegove.
Žreb smiruje svađe, a i među silnima odlučuje.
Povređeni brat tvrđi je od utvrđenog grada, i neke su svađe kao prevornice na kuli.
Plodom usta svojih čovek siti stomak svoj, siti se plodom usana svojih.
Smrt i život u vlasti su jezika, i ko ga voli, ješće plod njegov.
Ko je našao dobru ženu, našao je dobro, i Gospod mu pokazuje naklonost.
Siromah govori moleći, a bogataš odgovara oštro.
Ima društva koje je čoveku na njegovo zlo, ali ima i prijatelja privrženijih od brata.
