Izreke Solomonove (20. glava)

  1. Vino stvara prezir, a opojno piće izaziva nemir, i koga ono zavede, taj nije mudar.
  2. Kralj uliva strah kao i rika mladog lava. Ko na sebe navlači njegov gnev, greši duši svojoj.
  3. Čast je čoveku da se uzdrži od svađe, a ko je bezuman upušta se u nju.
  4. Zbog zime lenjivac ne ore; u vreme žetve prosi, ali ništa ne dobija.
  5. Duboke su vode razmišljanja u srcu čovečijem, ali razuman čovek zna da ih crpi.
  6. Mnogi se ljudi hvale dobrotom svojom, ali ko će naći vernog čoveka?
  7. Pravednik živi bezazleno. Srećni su sinovi njegovi posle njega.
  8. Kralj sedi na prestolu sudskom, i rasteruje svako zlo očima svojim.
  9. Ko može reći: „Očistio sam srce svoje, sada sam čist od greha svoga?“
  10. Dvojaki tegovi i dvojaka efa – i jedno i drugo odvratno je Gospodu.
  11. I dete delima svojim pokazuje da li će delo njegovo biti čisto i pravo.
  12. Uho koje čuje i oko koje vidi – i jedno i drugo Gospod je načinio.
  13. Nemoj voleti san, da ne osiromašiš. Otvori oči svoje, nasiti se hleba.
  14. „Ne valja, ne valja!,“ govori kupac i odlazi, a posle se hvali.
  15. Ima zlata i mnogo bisera, ali usne na kojima je znanje dragocen su ukras.
  16. Uzmi haljinu onome ko je garantovao za tuđinca, i ako se udruži sa bludnicom, uzmi zalog od njega.
  17. Sladak je čoveku hleb stečen na prevaru, ali posle mu se usta napune peskom.
  18. Savetovanjem nastaju uspešne zamisli, zato uz mudro vođstvo vodi svoj rat.
  19. Ko ide okolo i kleveće, taj otkriva tajne; zato nemoj imati ništa s onim koga zavode usne njegove.
  20. Ko proklinje oca svog i majku svoju, svetiljka će se njegova ugasiti kad nastupi tama.
  21. Nasledstvo koje se od početka pohlepom stiče na kraju nije blagosloveno.
  22. Ne govori: „Vratiću zlo!“ Uzdaj se u Gospoda i on će te spasti.
  23. Dvojaki tegovi odvratni su Gospodu, i lažna vaga nije dobra.
  24. Od Gospoda su koraci čovečiji. I kako da čovek razume put svoj?
  25. Zamka je kad se čovek brzopleto zavetuje da posveti nešto, a posle se premišlja o tome.
  26. Mudar kralj rasteruje zle, i stavlja ih pod točak.
  27. Dah* je čovekov svetiljka Gospodnja, koja istražuje sve do dna utrobe.

    * Hebrejski: nešamah – dah, disanje, duh, nadahnuće, intelekt.

  28. Dobrota i istina čuvaju kralja; dobrotom on podupire presto svoj.
  29. Lepota je mladićima snaga njihova, a starcima je čast seda kosa.
  30. Bolne modrice od šibe čiste zlo, kao i pruge unutrašnje odaje srca.