- Pored vavilonskih reka sedeli smo i plakali sećajući se Ciona.
- Po topolama usred Vavilona povešali smo harfe svoje.
- Oni koji su nas zarobili tražili su da pevamo, i oni što nam se rugaju tražili su da se veselimo, govoreći nam: „Pevajte nam pesme cionske.“
- Kako da pevamo pesmu Gospodnju u tuđini?
- Ako te zaboravim, Jerusalime, neka desnica moja zaboravi sve što zna.
- Neka mi se jezik za nepce zalepi, ako te zaboravim, ako ne uzdignem Jerusalim iznad najveće radosti svoje.
- Seti se, Gospode, sinova Edomovih u dan propasti Jerusalima, kako su govorili: „Raskopajte ga! Raskopajte ga do temelja!“
- Kćeri vavilonska, što ćeš opustošena biti, srećan će biti onaj ko ti vrati onako kako si ti nama činila.
- Srećan će biti onaj ko zgrabi i razbije o stenu decu tvoju.
