- O Gospode, Bože osvetniče, Bože osvetniče, zasjaj!
- Ustani, Sudijo cele zemlje! Plati oholima po zasluzi njihovoj!
- Dokle će zli, o Gospode, dokle će zli klicati?
- Naviru im reči, neobuzdano govore. Svi se zločinci hvale.
- Gaze narod tvoj, Gospode, nasledstvo tvoje tlače.
- Udovicu i stranca ubijaju, siročadima život oduzimaju.
- Govore: „Gospod to ne vidi, ne zapaža to Bog Jakovljev.“
- Shvatite, vi nerazumni ljudi, i vi bezumni, kada ćete postati razboriti?
- Zar onaj koji je uho stvorio, ne može da čuje? Zar onaj koji je oko načinio, ne može da vidi?
- Zar onaj koji narode ispravlja ne može da ukori, onaj koji uči ljude da bi znanje stekli?
- Gospod zna da su ljudske misli poput daha.
- Srećan je čovek koga ti, Gospode, ispravljaš, i koga poučavaš iz zakona svoga,
- da bi mu mir dao u zle dane, dok se zlome jama ne iskopa.
- Jer Gospod ne napušta narod svoj, i ne ostavlja nasledstvo svoje.
- Jer će presuda opet pravedna biti, i svi koji su čestitog srca za njom će ići.
- Ko će za mene ustati protiv zlih? Ko će se za mene zauzeti protiv onih koji zlo čine?
- Da mi Gospod nije pomogao, brzo bi duša moja na mestu tišine počinula.
- Kad sam rekao: „Noga će moja posrnuti,“ podržala me je, Gospode, dobrota tvoja.
- Kad se u meni umnože misli nespokojne, utehe tvoje miluju dušu moju.
- Hoće li se presto koji nevolje donosi udružiti s tobom dok neprilike stvara služeći se zakonom?
- Oštro napadaju dušu pravednika, i osuđuju krv nevinu.
- Ali Gospod će biti visoko utočište moje, moj Bog biće stena zaklona moga,
- on će vratiti na njih zloću njihovu, i ućutkaće ih nevoljom njihovom. Istrebiće ih Gospod, Bog naš.
