Psalmi (132. glava)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
Gospode, seti se Davida i svih poniženja njegovih,
kako se zakleo Gospodu, kako se zavetovao Jakovljevom Silnom Bogu:
„Ja neću ući u šator doma svoga. Neću leći na raskošan odar svoj,
neću sna očima svojim dati, ni dremanja veđama svojim,
dok ne nađem mesto za Gospoda, veličanstveno prebivalište za Jakovljevog Silnog Boga.“
Evo, čuli smo za to u Efrati, našli smo ga u šumovitom kraju.
Uđimo u veličanstveno prebivalište njegovo, poklonimo se kod podnožja nogu njegovih.
Ustani, Gospode, i dođi u počivalište svoje, ti i kovčeg sile tvoje!
Neka se sveštenici tvoji u pravednost obuku, i neka verne sluge tvoje radosno kliču!
Zbog sluge svoga Davida, nemoj odbaciti lice pomazanika svoga.
Gospod se zakleo Davidu, zakletvom koju sigurno neće pogaziti: „Potomka utrobe tvoje postaviću na tvoj presto.
Ako se sinovi tvoji budu držali saveza moga i pouka mojih kojim ću ih poučiti, onda će i sinovi njihovi zauvek sedeti na prestolu tvome.“
Jer Gospod je Cion izabrao, žarko ga je želeo za prebivalište svoje:
„Ovo je počivalište moje zauvek, ovde ću stanovati, jer sam tako želeo.
Zaista ću blagosloviti hranu njegovu. Nasitiću hlebom siromahe njegove.
Sveštenike ću njegove u spasenje obući, verne sluge njegove klicaće radosno.
Učiniću da tamo izraste rog* Davidov. Postaviću svetiljku za pomazanika svoga.
* Životinjski rog se u Bibliji često koristi kao simbol snage, moći ili vlasti.
Neprijatelje ću njegove u sramotu obući, a na njemu će kruna njegova cvetati.“
