- Narodi su ušli u nasledstvo tvoje, Bože, oskrnavili su sveti hram tvoj, Jerusalim su u ruševine pretvorili.
- Leševe slugu tvojih dali su za hranu pticama nebeskim, tela vernih slugu tvojih zverima zemaljskim.
- Krv su njihovu kao vodu prolili svuda po Jerusalimu, i nikoga nema da ih sahrani.
- Ruglo smo postali susedima svojim, smeju nam se i rugaju oni oko nas.
- Dokle ćeš se, Gospode, gneviti? Zar zauvek? Dokle će jarost tvoja kao vatra plamteti?
- Izlij gnev svoj na narode koji te ne poznaju, i na kraljevstva koja ne prizivaju ime tvoje.
- Jer su proždrli Jakova, i opustošili prebivalište njegovo.
- Ne sećaj se prestupa predaka naših! Požuri! Neka na nas dođe milosrđe tvoje, jer smo u jadu velikom.
- Pomozi nam, Bože spasenja našega, zbog slave imena svoga, izbavi nas i pokrij grehe naše zbog imena svoga.
- Zašto da narodi govore: „Gde je Bog njihov?“ Neka pred očima našim narodi saznaju da osvećuješ prolivenu krv slugu svojih.
- Neka uzdasi zatvorenika dođu pred tebe. Silom ruke svoje sačuvaj one koji su smrti predani.
- Sedmostruko uzvrati u nedra susedima našim ruganje kojim su ti se, Gospode, rugali.
- A mi, narod tvoj i stado paše tvoje, mi ćemo ti zahvaljivati doveka, iz naraštaja u naraštaj objavljivaćemo hvalu tvoju.
